Вицко Антић — разлика између измена

После пораза [[Француска|Француске]] у рату с нацистичком Немачком, Антић је успео да побегне из логора „Аржеле“ у марту [[1941]]. године. Пробио се у окупирани део Француске и пријавио за рад у Немачкој, јер је то био једини начин да прво изађе из Француске. Доспео је у [[Судети|Судете]] и из њих је [[1. новембар|1. новембра]] побегао и за неколико дана стигао на границу Немачке и [[Независна Држава Хрватска|НДХ]]. Ту се ноћу укрцао у вагон и искочио пред [[Загреб]]ом, код [[Запрешић]]а.

Успоставио је контакт са члановима ЦК КПХ, који су га затим упутили у [[Славонија|Славонију]], јер су везе са [[Горски котар|Горским котаром]] у то време биле прекинуте. Тамо је стигао [[11. новембар|11. новембра]] 1941. и распоређен на дужност водника у [[Псуњски партизаснки одред|Псуњском партизанском одреду]]. Убрзо је постао командир чете, а почетком [[1942]]. [[командант]] Псуњског одреда. Августа 1942. године био је постављен за команданта [[Дванаеста славонска пролетерска ударна бригада|Дванаесте славонске бригаде]]. Неко је време био и на дужности команданта 3. оперативне зоне Хрватске, а кад је формиран [[Шести славонски корпус НОВЈ|Шести корпус]], Вицко је био постављен за команданта [[28. славонска дивизија НОВЈ|28. славонске дивизије]]. Дивизија је под његовом командом водила борбе у Славонији, [[Мославина|Мославини]] и [[Хрватско загорјеЗагорје|Загорју]].