Новгородска област — разлика између измена

 
== Географија ==
[[Датотека:Relief Map of Novgorod Oblast.jpg|мини|десно|300п|Топографска мапа Новгородске области]]
Област се налази у [[Источноевропска низија|Источноевропској низији]] јужно од [[Санкт Петербург]]а и у близини [[Балтички регион|балтичких земаља]]. Њена површина је прекривена мочварама и благим узвишењима (највиши врх 296 -{m}-). Ту се налази и велико језеро [[Иљмењ]]. На југоистоку област се наслања на [[Валдајска висораван|Валдајску висораван]].
Новгородска област налази се на северозападу [[европски део Русије|европског дела]] [[Русија|Руске Федерације]], односно у југозападном делу [[северозападни федерални округ|Северозападног федералног округа]]. У правцу запад-исток протеже се у дужини од 385 километара, односно 278 километара у смеру север-југ. Обухвата територију укупне површине 55.300 км² и по том параметру налази се на 49. месту међу 83 административно-територијална субјекта Руске Федерације.<ref name="geo">-{Все регионы Федерации – информационно-деловой портал. "НВ-ПАРТНЕР" [http://allrf.ru/?page_id=1119 География Новгородской области]}-</ref> Око 1,5% обласне територије чине водене површине. Ограничена је територијама [[псковска област|Псковске области]] на западу, [[тверска област|Тверске области]] на југу, са [[лењинградска област|Лењинградском облашћу]] на северу и [[вологодска област|Вологдском облашћу]] на североистоку и истоку.
 
У географском смислу територија Новгородске области обухвата запад централних делова простране [[источноевропска низија|Источноевропске низије]]. У рељефном смислу област се дели на пространо и ниско подручје [[Прииљмењска низија|Прииљмењске низије]] у централним, јужним и западним деловима, те на [[морена (геоморфологија)|моренског]] [[валдајско побрђе|Валдајског побрђа]] чији најсевернији обронци се налазе на истоку и југоистоку области. Приљмењска низија представља доста ниско и местимично јако замочварено подручје са просечним надморским висинама између 18 и 50 метара. У самом средишту низије налази се језеро Иљмењ које са површином од 982 км² представља највећу језерску акваторију у том делу земље. У прошлости језеро је било познато и као ''Словенско море''.
У саобраћајном погледу област има веома добар положај на путу од Москве према Санкт Петербургу, са везама ка западу ([[Псков]]) и југу ([[Белорусија]]).
 
Надморска висина расте идући ка истоку и југоистоку рејона, односно ка северним деловима [[валдајско побрђе|Валдајског побрђа]]. У том подручју карактеристичног брежуљкастог рељефа [[надморска висина]] иде до 299,6 метара. Североисточни део Валдајског побрђа на подручју области је моренска [[Тихвинска греда]]. На том подручју налази се развође између басена [[балтичко море|Балтичког мора]] на западу и [[каспијско језеро|Каспијског језера]] на истоку.
Велики Новгород је један од најстаријих руских градова који је као центар самосталне [[Новгородска република|Новгородске републике]] у 13. веку одбио нападе Швеђана и [[крсташки ратови|крсташа]]. Тек је у 16. веку [[Велика московска кнежевина|Московска кнежевина]] овде успоставила своју врховну власт.
 
=== Клима ===
Најважније индустријске гране су хемијска, електронска и индустрија прераде метала, као и туризам. Град Новгород, бројна језера и Валдајски паркови природе сваке године привлаче хиљаде туриста. Поред Новгорода, значајно је бањско место [[Стараја Руса]].
Новгородска област лежи у зони [[умереноконтинентална клима|умереноконтиненталне климе]] са јаким маритимним утицајима.<ref name="geo"/> Количина падавина креће се у просеку између 200 и 500 мм, и равномерно се излучују током лета (око 38%) и јесени (27%).<ref name="geo"> Зиме су хладне са знатнијим снежним покривачем и са јануарским просеком температуре ваздуха од –10-{°C}-. Лета су умерено топла са просечним јулским температурама од око +17,5-{°C}-.
 
== Административна подела ==