Новгородска област — разлика између измена

=== Хидрографија ===
[[Датотека:Cemetery in Korostyn.jpg|мини|десно|300п|Језеро [[Иљмењ]] доминира рељефом области]]
[[Датотека:Volkhov River in Novgorod.JPG|мини|десно|300п|Река [[Волхов]] у [[Новгород]]у]]
у хидрографском смислу подручје Новгородске области припада сливовима [[балтичко море|Балтичког мора]] и [[каспијско језеро|Каспијског језера]], а развође између два слива налази се на крајњем југоистоку и истоку области, на подручју [[валдајско побрђе|Валдајског побрђа]] и [[тихвинска греда|Тихвинске греде]]. Тако реке које се налазе западно од побрђа припадају балтичком, а мањи део источно каспијском сливу.
 
Реке балтичког слива се ка Балтику одводњавају у два правца, преко река [[Волхов]] и [[луга (река)|Луга]]. У језеро [[Иљмењ]] које се налази готово у самом средишту рејона уливају се укупно 52 реке, од којих су највеће [[Мста]], [[Шелоњ]] и [[Ловат]] са [[Полист (притока Ловата)|Полистом]]. Важније притоке језера су још и [[Пола]] и [[Шелоњ]]. Из језера отиче река Волхов која преко језера [[ладога|Ладоге]] повезује област са басеном реке [[нева|Неве]]. Ка Ладоги се директно одводњава један мањи део територије на крајњем северу области, преко реке [[Сјас]]. Крајњи северозапад припада басену реке [[Луга (река)|Луге]] преко које се одводњава ка Балтичком мору.
 
Најисточнији делови области налазе се у сливном подручју реке [[молога|Мологе]] преко које се одводњавају ка [[волга|Волги]], а басену Волге припадају и неки мањи водотоци на крајњем југу области. Највеће притоке Мологе на овом подручју [[Пес (притока Мологе)|Пес]] и [[Кобожа]].
 
Језеро [[Иљмењ]] је са просечном површином од 982 км² на петом месту по површини акваторије међу језерима у европском делу Русије. Карактерише га велико колебање нивоа воде због чега површина његове акваторије варира од 733 км² до чак 2.090 км². максимална дубина језера је до 10 метара, док је површина сливног подручја 67.200 км². Иљмењ је део [[Вишњеволочки хидросистем|Вишњеволочкох хидросистема]] и део је пловног пута којим су повезани токови Волге и Неве.
 
Највећи број језера налази се у јужном и југоисточном делу области. На југу, уз границу са Тверском облашћу су делови [[горњоволшка језера|Горњоволшка језера]] и северни делови језера [[Селигер]]. На југу је и Валдајско језеро које са максималном дубином од 60 метара представља најдубље језеро у области (површине 19,7 км²). Већа језера су још и [[Ужин]] (9,15 км²), [[Пирос]] (31,2 км²), [[Меглино]] (24,2 км²) и [[Вељо (језеро)|Вељо]] (35 км²).
 
Све укупно око 20% обласне територије обухватају реке, језера и мочварна подручја.
 
=== Живи свет и екологија ===
{{рут}}
Основное богатство области — лес. Лесная зона Новгородской области делится на две подзоны — тайга и смешанные леса, граница между которыми выражена нерезко. В настоящее время леса занимают 64,4% территории области и представлены тремя типами: хвойные, смешанные и мелколиственные леса. Около 20% площади области находится под болотами, кустарником и водами, 16% занимают сельскохозяйственные угодья.
 
== Историја ==