Ђорђо Вазари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 46:
Често називан "првим историчаром уметности",<ref>[http://www.dictionaryofarthistorians.org/vasarig.htm Vasari, Giorgio.] Dictionary of Art Historians, 2013. приступљено: 25.12.2014. [http://www.webcitation.org/6GtHONdEV Archived here.]</ref> Вазари је измислио жанр енциклопедије са биографијама уметника написавши 'Le Vite de' più eccellenti pittori, scultori, ed architettori' (''Животи славних италијанских архитекти, сликара и вајара''). Дело је посвећено великом војводи [[Козимо I де' Медичи|Козиму I]] и први пут је објављено 1550. године. Први је користио термин "[[ренесанса]]" (''rinascita'') у штампи, иако је свест о "препороду" у уметности висила у ваздуху још од доба [[Леон Батиста Алберти|Албертија]] који је био одговоран за употребу термина [[Готика|готичка уметност]], иако је користио само реч "готичка" јер ју је поистовећивао са "варварским" германским стилом. Дело "Животи" такође укључује расраву о техничким методама у уметности.<ref>Vasari, Giorgio. (1907) ''[http://archive.org/details/vasariontechniqu1907vasa Vasari on technique: being the introduction to the three arts of design, architecture, sculpture and painting, prefixed to the Lives of the most excellent painters, sculptors and architects]''. [[Gerard Baldwin Brown|G. Baldwin Brown]] Ed. Louisa S. Maclehose Trans. London: Dent.</ref> Књига је делимично преписана и проширена 1568. године, са додатим портретима уметника у дрворезу.
Рад има доследну и злогласну пристрасност у корист
Вазари укључује скицу сопствене биографије на крају дела, и бележи додатне детаље о себи и људима из његовог живота попут Лазаро Вазарија и Франческо Салвјатија.
==Социјални статус==
вазари је уживао високу репутацију током живота која му је донела доста богатства. У родном [[Арецо|Арецу]] је 1547. године саградио кућу (која је данас музеј у његову част), а зидове и сводове је украсио са сликама. Изабран је и у општинско веће свог родног града да би временом стигао до престижне функције гонфалонијера (заставник правде).
Током 1563. године, помогао је у оснивању "Академије уметности цртања" у Фиренци, заједно са великим војводом [[Козимо I де' Медичи|Козимом I]] и [[Микеланђело|Микеланђелом]] као "вођом" институције и 36 уметника одабраних за чланове.
== Преводи Вазаријевог дела на српски језик ==
|