Краљевина Италија — разлика између измена

 

== Територија ==

територије на цели Кварнер, а посредно је проширила своју власт на целу Далмацију које јој

је препустио [[Независна Држава Хрватска|Павелићев режим]] и [[Црна Гора|Црну Гору]], [[Косово и Метохија|Косово]] и делове западне [[Република Македонија|Македоније]], и на делове [[Грчка|Грчке]] ([[Јонска острва]], [[Епир (историјска покрајина)|Епир]], [[Киклади]]).

 

Снажно су погоршани односи и са [[Грчка|Грчком]], кад је Италија, због рата у Либији, превентивно окупирала острва [[Додеканез]]а (укључујући и острво [[Родос]]) са већинским [[Грци|грчким]] становништвом, који су номинално били под отоманским суверенитетом. Напетост је нарасла и због Албаније, око које су две земље имале опречне ставове.<ref>{{Cite book|last= Bosworth|first= RJB|authorlink= |coauthors= |title= Mussolini's Italy|year= 2005|url= |publisher= Allen Lane|location= New Work|id= ISBN 978-0-7139-9697-5}}</ref>

 

Италија је 1915. тајним [[лондонски уговор|споразумом у Лондону]] издала дојучерашње савезнике из Централних сила и придружила се [[Антанта|Антанти]], због обећаних територија Аустроугарске где су живели Италијани, бројних делова источне обале Јадрана и део немачких колонија у Африци. Ова одлука одушевљено је дочекана у редовима националиста и империјалиста, али су против ње били либерали, и сам либерални премијер [[Ђовани Ђиолити]].<ref name="autogenerated1984">Clark, Martin. 1984. ''Modern Italy: 1871-1982.'' London and New York: Longman Group UK Limited</ref>

==== Ток рата ====

Иако је почетак ратног похода против Аустроугарске био успешан будући да је Италија имала бројчану предност, а аустроугарска војска била је распршена на фронтовима у Србији и Русији, та предност никад није до краја искориштена зато што је италијански командант [[Луиђи Кадорна]] инсистирао на директном нападу на Аустроугарску како би покушао окупирати словенско подручје и [[Љубљана|Љубљану]]. Овим нападом би Италијани дошли близу [[Беч]]а, али су свих једанаест напада пропали уз бројне жртве. Следеће године ([[1916]].), аустроугарска војска је у противофанзиви успела одбацити италијанску војску све до [[Верона|Вероне]] и [[Падова|Падове]].

Након тога је италијанска војска у лето 1916., организовала противофанзиву, те је након низа

неуспелих напада, на крају ипак успела заузети [[Горица (град)|Горицу]]. Склапањем [[Брест-литовски мир|Брест-литовског мира]] Централне силе су се отарасиле Русије, па су се немачке и аустроугарске снаге са већом жестином бациле у напад на Италију. Упркос почетним успесима, тај нови удар зауставила је италијанска војска код реке [[Пијава|Пијаве]].

На тим преговорима Италија је добила мало територија, јер је амерички председник Вилсон обећао слободу формирања властитих националних држава свим европским народима. Тако да након [[Версајски споразум|Версајског уговора]] није добила Далмацију и Албанију као што јој је раније обећано Лондонским споразумом. Италија је извисила при подели немачких афричких колонија, које су себи приграбиле Велика Британија и Француска. И поред свих тих чињеница председник владе Виторио Орландо потписао је Версајски уговор, што је довело до побуне против његове владе.

 

 

=== Фашистичко раздобље ===

Највећа снага италијанске војске била је [[Италијанска краљевска ратна морнарица|Краљевска ратна морнарица]] у коју је Италија годинама инвестирала, и која је тад била четврта морнарица по снази своје флоте на свету. Британска морнарица стационирана на Медитерану ([[Малта]], [[Александрија]], [[Гибралтар]]) изненадно је [[Напад на Таранто|напала авионима италијанску флоту]] 1940. стационирану у луци [[Таранто]] чиме је унела страх међу Италијане, тако да је након тога италијанска морнарица, била у сталној дефанзиви. Даљим ратним операцијама британска морнарица нанела је озбиљне ударце италијанској морнарици, нарочито након [[битка код рта Матапан|битке код рта Матапана]], кад су потопљене крстарице Пола, Зара и Фиуме чиме је уништена највећа предност Италије. Инфериорност Италије у односу на Немачку први пут се јасно видела у [[Грчко-италијански рат|Грчко-италијанском рату]] (1940—1941) који је завршио поразом за лоше опремљену италијанску војску, која је запела у брдима [[Епир (историјска покрајина)|Епира]]. Стање се променило тек кад је Немачка ушла заједно с Италијом у нови ратни поход на подручје [[Балканско полуострво|Балкана]], тад је уништена [[Краљевина Југославија]], на чијем је подручју су основане марионетске државе; [[Љубљанска покрајина]] [[Леон Рупник|Леона Рупника]], [[Независна Држава Хрватска]] [[Анте Павелић|Анта Павелића]], [[Независна Држава Црна Гора]] [[Секула Дрљевић|Секуле Дрљевића]] и [[Италијанска инвазија Албаније|Краљевина Албанија]] које су биле италијанске и немачке марионетске државе, док је у [[Војна управа у Србији|окупираној Србији]] постављена марионетска влада [[Милан Недић|Милана Недића]]. Краљевина Италија је поставила свог принца [[Ајмоне, војвода од Аосте|Ајмонеа]] из [[Династија Савоја|Савојске династије]] као краља Независне Државе Хрватске, и припојила себи велики део [[Далмација|Далмације]] и бројна хрватска острва. Након успостављања војне контроле над источном обалом Јадрана и војне контроле над Албанијом, Црном Гором и Грчком, Италија је у потпуности контролисала [[Јадранско море|Јадранско]], [[Јонско море|Јонско]] и [[Егејско море|Егејско]] море.

 

 

Након [[Савезничка инвазија Сицилије|Савезничке инвазије Сицилије]] [[10. јул]]а 1943., отпочело је убрзано урушавање фашизма. Савезничко напредовање на Сицилији на тренутак су зауставиле немачке снаге, али је Сицилија пала већ [[17. август]]а 1943. Након пада Сицилије, Савезници су се [[Савезничка инвазија Италије|искрцали у Италији]] у септембру 1943. и наставили продор према Напуљу и Барију, а Мусолинијев фашистички режим постао је потпуно зависан од немачких снага, јер су италијанске јединице постале потпуно деморализоване.

 

=== Грађански рат (1943—1945) ===

 

 

=== Распад Краљевине Италије ===

 

{{Краљеви Италије}}

 

[[Категорија:Краљевина Италија|*]]