Битка код Батине — разлика између измена

Почетком новембра 1944. ослобођени су [[Београд]], [[Банат]] и [[Бачка]], док је у [[Срем]]у формиран [[Сремски фронт]], док је главнина немачке [[Група армија Е|Армијске групе Е]] далеко заостала, а њена претходница се [[Пробој Армијске групе Е кроз Санџак|пробијала кроз Санџак]]. Тиме су се пред јединицама [[Црвена армија|Црвене армије]] отвориле широке офанзивне перспективе. Совјетска Врховна команда ("Ставка") одлучила је да искористи релативну слабост немачких снага пред својим левим крилом, форсира [[Дунав]] и продре у југозападну [[Мађарска|Мађарску]]. Продором по левој страни [[Драва|Драве]] додатно би се продубила криза немачке одбране [[Балканско полуострво|Балкана]] ([[Група армија Ф|Армијске групе Ф]]) и угрозила [[Аустрија]] са југа, а продором западном страном уз Дунав угрозила би се [[Будимпешта]] и Аустрија са запада. С обзиром да су јединице 2. украјинског фронта продирале ка Дунаву и [[Будимпешта|Будимпешти]] са истока, овај продор 3. украјинског фронта претио је одсецањем и опкољавањем Будимпеште. На крајњем левом крилу совјетског фронта, у саставу 3. украјинског фронта, током продора кроз [[Србија|Србију]] налазила се само 57. совјетска армија, уз 17. ваздушну армију и 4. гардијски механизовани корпус са пратећим артиљеријским и инжењерским јединицама. Иако релативно малобројна формација, она је током заједничких операција са [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]] успела значајно да испредњачи у односу на снаге немачке Армијске групе Ф ([[2. оклопна армија (Немачка)|2. оклопна армија]] и [[Група армија Е|АрмијскаГрупа групаармија Е]]). Совјетска команда се стога одлучила да аље користи стечено преимућство, и форсира Дунав у области Барање.

крају преко 60.000 војника<ref>Срета Савић: 51. ВОЈВОЂАНСКА ДИВИЗИЈА, pp. 28, према Архив Војноисторијског института, к. 2, рег. бр. 12/1; НАВ. НТ. 311 ф. 191; генерал--пуковник Шарохин, пук. В. Петрукин: Војноисторијски журнал, 1961, 2. стрpp. 25-36; Архив Војноисторијског института, к. 1395, рег. бр. 1-4.</ref>. Над њима је команду преузео штаб [[2. оклопна армија (Немачка)|Друге оклопне армије]], који је своје корпусе у [[Југославија|Југославији]] постепено предавао [[Група армија Е|Армијској групи Е]]. Наведене совјетске и југословенске снаге имале су задатак да енергичним нападом на осовинске снаге да форсируају Дунав, створе и одбране мостобран. Током битке, обе стране енергично су привлачиле додатне снаге. Јединице на Сремском фронту ([[Први пролетерски корпус НОВЈ|Први пролетерски корпус]] и 68. стрељачки корпус Црвене армије) имале су задатак да снажним притиском вежу немачке снаге пред собом, и онемогуће њихово пребацивање у [[Барања|Барању]].