Фарук I Египатски — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Заменио извесне изразе попут ''неучинковитост'' , и прилагодио неке реченице ближе духу српског језика |
м Разне исправке |
||
Ред 17:
| династија =
| отац = [[Фуад I Египатски]]
| мајка = [[Назли Сабри]]<ref>{{
| супружник =
| деца =
Ред 23:
| опис_грба =
}}
'''Фарук I Египатски''' ({{јез-ар|فاروق الاول}}; [[Каиро]], [[11. фебруар]] [[1920]]<ref name=Jessup1998>{{harvnb| Jessup|1998|pp=205}}</ref> — [[Рим]], [[18. март]] [[1965]]) био је последњи [[египат]]ски [[краљ]] (владао од [[1936]]. до [[1952]]). Наследио је свога оца, [[Фуад I Египатски|Фуада I]] [[1936]]. године. Његов пуни назив је ''Његово величанство Фарук, по милости Божијој, краљ Египта и [[Судан]]а, владар [[Нубија|Нубије]] и [[Курдуфам]]а и [[Дарфур]]а.''<ref>{{
== Биографија ==
Школовао се на Краљевској војној академији у [[Енглеска|Енглеској]]. Крунисан је у 16. години живота, 29. јула 1937. Том приликом је одржао јавни [[говор]] на [[радио|радију]], што је било први пут да се неки владар Египта обрати нацији директно на такав начин. Живео је луксузно и раскошно, имао је велико [[богатство]]. У првим годинама власти, био је омиљен, поготово у [[племство|племићким]] круговима. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], Египат је званично био неутралан, иако се у њему налазила британска војска, тачније нјена северноафричка компонента, Осма Армија. Фарук I је лично показивао извесне симпатије према нацистичкој Немачкој и фашистичкој Италији и није се одрекао својих италијанских саветника, упркос британским захтевима.<ref>{{
Фарук I трпео је критике народа због корумпиране и неефикасне [[власт]]и, због наставка де факто Британске окупације, због пораза египатске војске у рату с [[Израел]]ом и остало. разлога. [[Сједињене Америчке Државе|САД]] је преко [[Централна обавештајна агенција|ЦИА]]-е помогао свргавање Фарука I. Године [[1952]], свргнула га је група младих војника под називом ''[[Покрет слободних официра|Слободни официри]]'', на челу с [[Гамал Абдел Насер|Гамалом Абделом Насером]], који је дошао на чело Египта.<ref>[[Miles Axe Copeland, Jr.]], "The Game of Nations: The Amorality of Power Politics, New York: Simon & Schuster, 1970"</ref>
|