Руско-византијски рат (970—971) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м наткатегорија
м Бот: козметичке измене
Ред 13:
|страна3= [[Прво бугарско царство]]
|заповедник1= [[Свјатослав I Кијевски]]
|заповедник2= [[Јован I Цимискије]] <br /> [[Варда Склир]]
|заповедник3= [[Петар I Бугарски]] <br /> [[Борис II Бугарски]]
|јачина1= 60.000 +
|јачина2= 30-40.000 +
Ред 26:
{{Византијско-бугарски ратови}}
 
'''Руско-византијски рат''' или '''Свјатославова инвазија на Бугарску''' представља оружани сукоб вођен крајем 10. века на [[Балкан|Балкану]]у између [[Кијевска Русија|Кијевске Русије]], [[Прво бугарско царство|Бугарске]] и [[Византијско царство|Византијског царства]]. Кијевски владар [[Свјатослав I Кијевски|Свјатослав]], охрабрен од Византинаца, напада Бугарску. Бугарско царство је окупирано и постаје вазална територија Руса. Тада долази до сукоба Византије и Русије. Рат се завршио победом Византинаца и повлачењем Руса из Бугарске која постаје део територије Византијског царства.
 
== Византијско-бугарски сукоб ==
[[Датотека:Kievan Rus en.jpg|мини|лево|Кијевска Русија средином десетог века]]
Године 927. завршен је дугогодишњи [[Византијско-бугарски ратови|Византијско-бугарски рат]]. Мировни споразум који је потписан том приликом обезбедио је четрдесетогодишњи период мира у односима ове две државе. Обе државе напредовале су током овог периода. Однос снага се, међутим, временом променио у корист Византије. Порази [[Абасидски халифат|Абасидског калифата]] ([[Византијско-арапски ратови]]) знатно су ојачали спољнополитички положај царства које је у време [[Симеон I|Симеона Бугарског]] било на ивици пропасти. Нови [[византијски цар]], [[Нићифор II Фока]], одбио је 965. године да Бугарима исплати данак који је мировним споразумом из 927. године био предвиђен. Међутим, Нићифор је био презаузет ратовањем на истоку како би се у потпуности могао посветити рату са Бугарском. Због тога у помоћ позива своје савезнике Русе. Свјатослав, руски кнез, одазива се позиву.
 
== Руско-бугарски рат ==
[[Датотека:Lebedev Svyatoslavs meeting with Emperor John.jpg|мини|Састанак Свјатослава и Јована Цимискија]]
Византинци су рачунали на то да Руси изврше само дипломатски притисак на Бугарску. Свјатослав је, међутим, покренуо огромну војску која је убрзо освојила кључне територије Првог бугарског царства на североисточном Балкану (967-969). Страховити пораз су Бугари доживели у [[битка код Силистре|бици код Силистре]] која је вођена на пролеће 968. године. Бугарски цар [[Борис II Бугарски|Борис II]] признао је Свјатославову власт. Свјатослав је планирао да настави са походом на југ до саме Византије. То би значило да би се на Балкану створила моћна руско-бугарска држава која би представљала озбиљну опасност по византијску државу. То су били узроци избијања рата између Византије и Русије.
 
== Пораз Првог бугарског царства ==
[[Датотека:Tzimiskes returns.jpg|мини|лево|Цимискијев повратак у Цариград]]
Године 970. византијски цар [[Јован I Цимискије]] био је заузет гушењем устанка [[Варда Фока Млађи|Варда Фоке]] због чега није стигао да интервенише по питању експанзије Русије. Почетком следеће, 971. године, Цимискије покреће кампању против Руса. Своје трупе из Азије пребацио је у Тракију. Прикупио је залике и опсадну опрему, а морнарица је пратила експедицију. На Ускрс 971. године, Цимискије је напао изненађене Русе. Руси су доживели велики пораз у [[битка код Аркадиополиса|бици код Аркадиополиса]]. Византијска војска (30-40.000 људи) потом се упутила на север, ка Бугарској. Без проблема, војници су стигли пред зидине бугарске престонице, [[Преслав|Преслава]]а. Руска војска поражена је пред зидинама града након чега Византинци освајају бугарску престоницу. Бивши бугарски цар, Борис II, доведен је у [[Византијски Цариград|Цариград]] где је и званично лишен царске титуле.
 
== Свјатославов пораз ==
Главне руске снаге под командом самог кнеза Свјатослава повукле су се пред византијском армијом на Доростру на Дунаву. [[Опсада Доростре]] је трајала читава три месеца. Византинци су блокирали град и са копна и са мора. Пред Доростром су вођене три битке. У све три су Византинци однели победу. Последња и главна битка вођена је крајем јула. Руси су поражени и присиљени на капитулацију. Одржан је састанак Цимискија и Свјатослава на коме су договорени услови предаје Доростре. Руским војницима дозвољено је да напусте град након што предају све заробљенике и задобијени плен. Свјатослав је морао положити заклетву да између две земље никада више неће доћи до рата. Тиме је византијско-руски рат завршен. Свјатослав се није вратио у домовину. Убијен је у повратку од стране [[Печењези|Печењега]] у заседи на [[Дњепар|Дњепру]].
 
== Види још ==
* [[Византијско-бугарски ратови]]
* [[Византијско-руски ратови]]
 
== Извори ==
* Haldon, John F. (2001), The Byzantine Wars, Stroud: Tempus, ISBN 978-0-7524-1795-0
* Stokes, A.D. (1962), "The Background and Chronology of the Balkan Campaigns of Sviatoslav Igorevich", Slavonic & East European Review 40: 44–57