Вормски конкордат — разлика између измена

Сукоб између папе и европских монарха заоштрио се у другој половини 11. века када се на папској столици налазио клинијевски монах и жестоки поборник реформе, [[Папа Гргур VII|Гргур VII Хилдебранд]], а на немачком царском трону [[Хенри V Ланкастер|Хенрик V]]. Године 1073. папа је објавио свој прогам - Dictatus papae - у коме је истакао да је папа сениор свих владара. Сукоб папе и цара кулминирао је 28. јануара 1077. године у замку Каноса. Цар је екскомунициран из цркве па је морао покајнички да тражи папин опроштај. Био је то вешт Хенриков дипломатски опроштај јер папа као хришћанин није могао да одбије покајање. Ипак, сукоби су наставили још неколико деценија, проширили су се и на остале европске монархије, посебно на [[КраљевинаКраљевство Енглеска|Енглеску]] где се заоштрио спор папе [[Папа Паскал II|Паскала II]] и [[Хенри I|Хенрика I]], а завршене су Вормским конкордатом из 1122. године.