Восак — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 92.244.152.13 (разговор) на последњу измену корисника Dcirovic
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 4:
'''Воскови''' су класа [[хемијско једињење|хемијских једињења]] која су [[Пластичност (физика)|пластична]] ([[Дуктилност|дуктилна]]) на собној температури. Њихова [[тачка топљења]] је типично изнад 45 °-{C}-. У течном стању имају низак [[вискозитет]]. Воскови су [[Растворљивост|нерастворни]] у води, али се растварају у органским, неполарним растварачима. Сви воскови су [[органско једињење|органска једињења]].
 
[[Пчелињи восак|Восак]] производе [[пчела|пчеле]], које од њега праве саће где чувају легло, храну или [[мед]].
 
== Типови ==
Воскови су органска једињења која се типично састоје од дугих [[алкилалкани|алкилних]]них ланаца. Природни воскови су типично [[естар|естри]] [[масна киселина|масних киселина]] и [[масни алкохол|дуголанчаних алкохола]]. [[Синтетички восак|Синтетички воскови]] су дуголанчани угљоводоница без [[функционалнаfunkcionalna групаgrupa|функционалних група]].
 
=== Биљни и животињски воскови ===
Ред 16:
 
==== Биљни воскови ====
На подручјима са топлом климом биљке излучују воскове ради контроле евапорације и хидрације.<ref name=Ullmann>-{Uwe Wolfmeier, Hans Schmidt, Franz-Leo Heinrichs, Georg Michalczyk, Wolfgang Payer, Wolfram Dietsche, Klaus Boehlke, Gerd Hohner, Josef Wildgruber "Waxes" in Ullmann's Encyclopedia of Industrial Chemistry, Wiley-VCH, Weinheim, 2002. {{DOI|10.1002/14356007.a28_103}}}-.</ref> Са комерцијалног становишта, најважнији восак је [[карнауба восак]], тврди восак који се добија из Бразилиске палме. Он садржи естар мирицил церотат, и има мноштво примена. Други специјализовани биљни воскови су [[канделила восак]], оарикарy восак, восак шећерне трске, ретамо восак, [[јојоба уље]]. Биљни [[Епикутикуларни восак|епикутикуларни воскови]] су смеше супституисаних дуголанчаних [[Алифатично једињење|алифатичних]] [[угљоводоник]]а, који садрже [[алканалкани|алкане]]е, масне киселине, примарне и [[алкохол|секундарне алкохоле]], [[диол]]е, [[кетон]]е, [[алдехид]]е.<ref name=Baker>-{EA Baker (1982) Chemistry and morphology of plant epicuticular waxes. In The Plant Cuticle. Ed. DF Cutler, KL Alvin, CE Price. Academic Press. ISBN 0-12-199920-3}-</ref>
 
=== Воскови изведени из нафте ===
Док природни воскови садрже естре, парафински воскови су [[угљоводоник|угљоводоници]], смеше [[алканалкани|алкана]]а обично у [[Хомологни ред|хомологним серијама]] опсега дужина ланца. Ти материјали представљају знатну фракцију нафте. Они се рафинишу вакуум дистилацијом. Парафински воскови су смеше засићених -{n}-- и изоалкана, [[Циклоалкан|нафтен]]а, и алкил- и нафтен-супституисаних [[Aromatičnost|ароматичних једињења]]. Степен гранања има знатан утицај на њихова својства. Милиони тона парафинских воскова се производе годишње. Они се користе у храни (као што је [[žvaka|жвакаћа гума]] и облози за [[сир]]еве), у [[свећа]]ма и [[козметиka|козметици]], као непријањајући и водоотпорни омотачи и као средства за полирање.
 
==Референце==
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Восак