Оџак (Посавски кантон) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 2A02:1810:4D12:1A00:E87A:65E5:25B5:FB1B (разговор) на последњу измену корисни…
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 20:
| гдуж =18.33
}}
'''Оџак''' је [[градско насеље]] и сједиште [[Општина Оџак|истоимене општине]] у [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерације Босне и Херцеговине]], на крајњем сјеверу [[Босна и Херцеговина|БиХ]].
 
== Историја ==
Данашњи град Оџак се помиње у историјским записима од [[1593]]. године као мање насеље и тврђава. Те године је у Босни султановим ферманом уведен оџаклук са правом наслеђивања који се додељивао заповедницима турске војске. Миралем-бегу је овај крај додељен као оџак (посјед) и он је изградио малу утврду користећи остатке рушевина старог римског града. Након његове смрти тај посјед је наследио његов син Ибрахим и у то вријеме Оџак представља веће насеље и гранично утврђење са мањим бројем граничара.
У историјским записима стоји да је [[Аустрија|аустријска]] војска у неколико наврата прелазила ријеку [[Сава (река)|Саву]] и освајала Оџак све до потписивања [[Београдски мир|Београдског мира]] [[1739]]. године, када је успостављена нова граница Босне дуж ријеке Саве. Следећих 100 година Оџак је провео у миру и културном и економском напретку.
Успостављањем [[Аустроугарска|аустроугарске]] власти [[1878]]. године у Босни и Херцеговини настаје и нови период за Оџак. Уводи се нови капаталистички начин привређивања и нови начин грађења који подразумева изградњу високих зграда у којима је обједињен пословни простор у приземљу и становање на спрату. Гради се чврстим материјалом (циглом) по новим прописима, који уводе регулацију улица и грађевинску линију.