Миле Латиновић — разлика између измена

Рођен је 18. марта 1919. у селу БравкоБравско, Босанскикод Петровац, Босна иБосанског ХерцеговинаПетровца. Завршио је основну школу, а потом је радио сеоске послове, а једно вријеме, непосредно пред одслужење војног рока, радио је као дрвосјеча. [[Априлски рат]] [[1941]]. га је затекао у војсци. Избјегао је заробљавање и дошао кући са оружјем и ратном опремом.

Заједно са три брата ступио је у [[Народноослободилачка војска Југославије|партизане]] [[27. јулајул]]а 1941. и у првим борбама истакао се храброшћу. Предњачио је у борбама против [[Усташе|усташа]] и касније италијанаИталијана код [[Сански Мост|Санског мостаМоста]] и [[Кључ (град)|Кључа]]; у вишедневним борбама са јаким италијанским снагама на Бравску, у нападу на приједор[[Приједор]] [[19. мајамај]]а, када је предводио бомбашко одјељење и отворио чети пут кроз линије одбране. И у борбама за ослобођење [[Саница|Санице]] и Кључа 26. до 30. јула Миле предводио је бомбаше и јуришао пред Бравском четом.

Бравска чета је ушла у састав 3.[[Трећа крајишка пролетерска ударна бригада|Треће крајишке бригаде]] и од тада је Миле борац ове прослављене јединице. Бомбама је крчио пролаз кроз непријатељску одбрану на Бихаћу а у [[Борбе за Јајце 1942.|нападу на Јајце]], 23. новембра 1942, био је тешко рањен али је остао у строју док отпор непријатеља није био сломљен. Послије опоравка од ране у бригаду се вратио пред почетак IV[[Битка на Неретви|Четврте непријатељске офанзиве]]. У бици на Неретви, одбијао је бомбама њемачке нападе од [[Горњи Вакуф|Горњег Вакуфа]]. УвјекУвијек је био међу првима у многобројним борбама које је водила 3.Трећа крајишка бригада у наступању ка [[Дрина|Дрини]] и кроз [[Санџак (област)|Санџак]] и у [[Битка на Сутјесци|бици на Сутјесци]]. У нападу на Сињевац и Вис у [[Зеленгора|Зеленгори]] упадаупао је у њемачки распоред и хватаборцио се упрса о коштацпрса са Нијемцима.

У нападу[[Напад 3НОВЈ на Бугојно августа 1943.|нападу Треће крајишке бригаде на Бугојно]] [[22. августаавгуст]]а 1943, Миле се привлачиприближио бункерима у које бацаје бацио ручне бомбе и ликвидираликвидирао посаду. У [[Напад НОВЈ на Зеницу октобра 1943.|нападу на Зеницу]], 10. октобра 1943, предводи групу бомбаша, провлачипровукао се у непријатељску одбрану, разоружаваразоружао стражу и у бункеру затиче и разоружаваразоружао 11 непријатељских војника. Још смјелији подвиг извео је приликом напада на Бању Луку. Са својим водом провукао се кроз спољну одбрану и упао у зграду гдје су њемачки официри-пилоти чекали нову [[1944]]. годину, без борбе их је разоружао и спровео у штаб. Послије борби у Бањој Луци, постао је замјеник командира чете.

У прољеће 1944. на подручју [[Ливно|Ливна]] руководио је минерским одјељењем, које је уништило пет њемачких тенкова. На исти начин уништио је неколико њемачких тенкова, за вријеме борби са њемачким моторизованим колонама које су покушале да продру у Дрвар за вријеме [[Десант на Дрвар|ваздушног десанта]] [[25. мајамај]]а. Приликом преласка пруге [[Сарајево ]]- [[Коњиц]] 27. јула 1944. Миле је са четом уништио непријатељску посаду у бункерима и рововима, а потом сам ручним противтенковским бацачем зауставио напад непријатељског оклопног воза.

Нове подвиге извео је Миле у продору 3.Треће крајишке бригаде кроз Санџак и западну Србију августа 1944. године. Тада је са четом 22. августа, изненадним нападом у шуми на цестипуту [[Котор Варош ]]- [[Кокин Брод]] уништио непријатељску посаду, гдје је било 19 мртвих и 23 рањена њемачка војника; а два дана ксније у нападу на [[Палисад]] и [[Чајетина|Чајетину]], које су бранили бугарски фашисти, Миле је са четом пресјекао одступницу Бугарима, и уништио једну бугарску батерију топова. Почетком септембра, у борбама са главнином четничких снага, а затим са њемачком моторизованом колоном код Младеновца, поново је показао задивљујућесе јунаштвоисказао. Тада је милебио постављен за командира чете. У [[Београдска операција|борбама за ослобођење Београда]], на правцу наступања 3.Треће крајишке бригаде, Миле је са својом четом опколио зграду у којој је било око 300 жандара са командантом београдске жандармерије, сломио њихов отпор и принудио их на предају.

Послије ослобођења Београда Миле је примио дужност команданта[[командант]]а 5.Петог батаљона 3.Треће крајишке бригаде. Почетком децембра бригада је водила [[Децембарска офанзива (Сремски фронт)|борбу у Срему]] потискујући њемачке снаге на запад. У једном јуришу, идући пред својим батаљоном, 7. децембра 1944. МијеМиле је био смртно рањен. Истога дана и на истом фронту у истој јединици погинуо је и његов брат Илија, борац изпрвоборац устаничкеод 1941. године.