Битка за Крит — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 27:
== Уводни догађаји ==
Савезничке снаге запоселе су острво [[Крит]] након што су [[краљевина Италија|Италијани]] напали Грчку [[28. октобар|28. октобра]] [[1940]]. године. Иако је италијански напад првобитно био заустављен, накнадна [[операција Марита|немачка интервенција]] натерала је 57.000 савезничких војника да напусте Грчку. Део ових снага које је евакуисала [[Британска краљевска ратна морнарица]] пребачен је на Крит како би појачао тамошњи гарнизон који је бројао 14.000 војника.
До [[мај]]а [[1941]]. године одбрана [[Крит]]а састојала се од 10.000 Грка распоређених у 11 батаљона милиције, првобитног британског гарнизона и 25.000 војника [[Комонвелт|Британског Комонвелта]] евакуисаних из [[Грчка|Грчке]]. Снаге Комонвелта представљале су типичну мешавину јединица која настаје приликом сваке убрзане евакуације - састојале су се од читавих јединица које су имале своју команду, од делова јединица које су официри састављали на лицу места, појединаца из свих родова војске и дезертера. Највећи број ових јединица није био опремљен тешким наоружањем.
Ред 35:
Генерал [[Бернард Фрајберг]], који је био главнокомандујући новозеландских јединица, именован је 30. априла за врховног команданта савезничких снага на Криту.
Присуство савезничких снага на Криту обезбедило је Британској краљевској ратној морнарици базу у источном [[Средоземно море|Медитерану]]. Такође, нафтна поља у [[Румунија|Румунији]] била су у радијусу дејства савезничких бомбардера стационираних на Криту. Крит у савезничким рукама представљао је сталну претњу за југоисточно крило немачки снага што је, с обзиром на планирани [[операција Барбароса|напад на СССР]] било недопустиво. Због тога је немачко ваздухопловство започело са константним бомбардовањем Крита што је принудило снаге [[Британско ратно ваздухопловство|Британског ратног ваздухопловства]] да се повуку у [[Александрија|Александрију]] у [[Египат|Египту]] и тако препусте ваздушни простор изнад острва немачкој [[Луфтвафе]]. И поред тога острво је и даље представљало претњу који је требало елиминисати.
25. априла [[Адолф Хитлер]] је потписао Директиву бр. 28 којом је наредио инвазију Крита. Како су снаге Британске ратне морнарице стациониране у Александрији у потпуности контролисали воде око Крита донета је одлука да се десант на острво изведе из ваздуха.
Иако су Немци у нападу на [[Битка за Француску|Француску]], [[битка за Белгију|Белгију]], [[битка за Холандију|Холандију]] и [[операција Везерибунг|Норвешку]] већ користили падобранске снаге Операција Меркур је требало да буде највећа употреба падобранских снага од почетка рата. Идеја је била да се падобранске снаге Луфтвафеа ([[фалширмјегери]]) искористе за заузимање кључних положаја на острву укључујући и аеродроме који би били искоришћени за допремање појачања. Једанести ваздушни корпус добио је задатак да координира напад Седме ваздушне дивизије која би извршила падобрански и једриличарски десант у циљу заузимања аеродрома након чега би транспортни авиони допремили јединице двадесетдруге ваздушно-десантне дивизије. Напад је требало да почне 16. маја али је одложен за 20. мај, а двадесетдруга ваздушно-десантна дивизија замењена је са петом брдском дивизијом.
О припремама као и о оквирном датуму почетка инвазије команданти савезничких снага на Криту били су упознати захваљујући обавештајним подацима које је прикупила [[Ултра]]. Генерал Фрајберг је на основу обавештајних података о плановима непријатеља организовао одбрану око аеродрома на Криту. Међутим, његови напори да организује одбрану били су озбиљно нарушени недостатком модерног наоружања и опреме због чега је Фрајберг био потпуно свестан чињенице да је ватрена моћ његових јединица толика да једва може да парира ватреној моћи лако наоружаних немачких падобранаца.
Немачка доктрина ваздушно-десантног ратовања предвиђала је вршење десанта малих група падобранаца директно на непријатељске аеродроме. Задатак ових група био је да формирају одбрамбени обруч око аеродрома и да униште против-авионску артиљерију након чега би се јаче падобранске снаге у једрилицама спустиле на аеродром. Фрајберг који је био упознат са немачком ваздушно-десантном тактиком одлучио је да на свим аеродромима на Криту уништи полетно-слетне стазе како би онемогућио непријатеља да допреми појачање ваздушним путем. Међутим, ово његово наређење оповргнула је Команда британских снага за [[Блиски исток]] са седиштем у [[Александрија|Александрији]]. Наређење о уништењу аеродрома није спроведено зато што је у британским командним круговима преовладавало мишљење да је немачка инвазија чији су детаљи у потпуности били познати Енглезима осуђена на пропаст и да је аеродроме потребно сачувати за повратак снага РАФ-а на Крит. Оваква одлука је можда представљала фаталну грешку.
== Инвазија ==
| |||