GNU-ова општа јавна лиценца — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
попустиљивија -> попустљивија, објављана -> објављена, манње -> мање, могификује -> модификује ... |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 4:
| слика = [[File:GNU_General_Public_License_3_Logo.png|160п]]
| опис =
| аутор = [[Задужбина за слободни софтвер|Задужбина за слободан софтвер]]
| верзија = 3
| издавач = [[Задужбина за слободни софтвер|Задужбина за слободан софтвер]]
| датум = 29. јун 2007.
| Дебијан компактибилна = Да
Ред 20:
== Историја ==
Ричард Столман је ову лиценцу написао 1989. године за потребе пројекта ГНУ. Првобитна ОЈЛ је заснована на уједињену сличних лиценци које су коришћене за за ране верзије -{[[GNU Emacs]]}--а, -{[[ГНУ дибагер|GNU Debugger]]}--а и [[ГНУ колекција компајлера|Гнуове збирке компилатора]] (-{GCC}-). Те лиценце су садржавале сличне услове као и модерна ОЈЛ, али су се односиле на појединачне програме, па су биле међусобно некомпатибилне, мада се радило о истој лиценци.<ref name="gplv3conf2stallman-before-gnu-gpl">[http://fsfeurope.org/projects/gplv3/fisl-rms-transcript.en.html#before-gnu-gpl Презентација] коју је дао Ричард Столаман 21. априла 2006. године на другој међународној конференцији о ОЈЛ-у, верзији 3, одржаној у Порто Алегру. Директна веза на одељак о предисторији ОЈЛ-а.</ref> Столманов циљ је био да направи једну лиценцу која се може користити за било који пројекат и која би омогућила да многи пројекти деле код.
Битан догађај за шире усвајање ОЈЛ лиценце била је одлука Линуса Торвалдса да лиценцира језгро Линукс под ОЈЛ-ом 1992. године.
Значај ОЈЛ-а је у томе што је пружио снажан копилефт (о овом више касније) који је био гарант програмерима који су доприносили развоју слободног софтвера да њихов рад неће бити искоришћен бесплатно од стране софтверских предузећа него да ће цео свет имати користи од доступности кода.
Друга верзија лиценце је објављена [[1991|1991.]] године. Током наредних 15 година, чланови заједнице за слободни и софтвер отвореног кода су почели да сумњају да су неке софтверске и хардверске фирме нашле пропусте у ОЈЛ-у и на тај начин софтвер користили на начине који нису одговарали жељама програмера који су развијали софтвер. Пример за ово је тивоизација (укључење софтвера под ОЈЛ-ом у хардверске производе који одбијају да покрену модификоване верзије истог софтвера). Такође долази до коришћења модификованог а необјављеног софтвера који функционише иза веб интерфејса као и до патентних уговора између [[Мајкрософт|Мајкрософта]], Линукс и јуникс дистрибутера који могу представљати патентно оружје против самог Линукса.
Верзија лиценце ОЈЛ је развијена као одговор на горе наведене изазове. Званично је објављена 29. јуна 2007. године.
| |||