Гвајанска висораван — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке + sablon |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 16:
| изговор =
}}
'''Гвајанска висораван''' ({{јез-порт|Planalto das Guianas}}, {{јез-енгл|Guiana Highlands}}, {{јез-фр|Plateau des Guyanes}}, {{јез-шпа|Macizo Guayánico}}, {{јез-хол|Hoogland van Guyana}}), ('''Гвајанска висија''', '''Гвајански плато''' или '''Гвајанске планине''') је [[висораван]] која се простире у северном и североисточном делу [[Јужна Америка|Јужне Америке]]. Захвата простор између 7° [[географска ширина|сгш]] на северу и [[екватор]]а на југу, до приатлантских низија на истоку и [[љанос]]а на западу. Северна граница представљена је сливом реке [[Ориноко]], а јужна левим притокама [[Амазон]]а. Укупна површина висије је око 1,6 милиона километара квадратних и захвата највећи део државе [[Венецуела|Венецуеле]], [[Гвајана|Гвајану]], [[Суринам]] и [[Француска
==Геологија==
Гвајанска висораван је заравњен део [[Гвајански штит|Гвајанског штита]], која је грађена од [[прекамбрија|прекамбријских]] и [[камбрија|камбријских]] [[стене|стена]] — [[гнајс]], [[кварцит]] и [[шкриљац]]. У западном делу је основа прекривена слојем кредних [[пешчар]]а дебљине око 2.000 метара. Даље на западу се настављају кристаласта узвишења, која су на истоку прекривена водама [[Атлантски океан|Атлантског океана]]. Висораван је јако рашчлањена [[расед]]има у којима су се формирали речни токови, тако да је она попримила обрисе громадних планина. У осталим деловима јављају се [[мезозоик|мезозојски]] седименти који се веома еродирани услед [[
==Географија==
Ред 27:
''Централна област'' је највиша и најпространија. Пружа се измешу токова река [[Каура]] на западу и [[Есекибо]] на истоку. Радијаним покретима издигнут је северни део платоа, а јужни је благо спуштен. На северу се очувала седиментна серија кредних [[пешчар]]а и [[конгломерат]]а, пробијена магматитима. Ова серија позната је као „рораима“, дебљине до 600 метара. Просечна висина обе области је 1.000-1.500 метара, а истичу се планине [[Сера Пакарима]], [[Сера Имери]] и највиша од свих [[Рораима]] — 2.810 метара. На југу висоравни, на простору [[Бразил]]а, уз границу са Венецуелом издиже се [[Сера Неблина]], са врхом ''Неблина'' (3.014 м), која је уједно највиша тачка Гвајанске висије и државе Бразил. Плато је добро рашчлањен [[клисура]]ма и [[кањон]]има, а у овом делу се налази и највиши [[водопад]] на свету — [[Анђеоски водопад]] на реци [[Чурун]].
''Западна област'' има карактеристична обележја [[плоча (вишезначна одредница)|плоче]]. Пружа се западно од реке [[Каура]]. Прекамбријска основа је прекривена терцијарним [[
==Види још==
| |||