Мухамед Али Џина — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 19:
'''Мухамед Али Џина''' ([[25. децембар]] [[1876]] – [[11. септембар]] [[1948]]) је био [[адвокат]], [[политичар]], и оснивач [[Пакистан]]а.{{sfn|Ahmed|1997|p=239}} Џина је био вођа [[Свеиндијска муслиманска лига|Свеиндијске муслиманске лиге]] од 1913. све до пакистанке незавиности 14. августа 1947, и први пакистански [[генерални гувернер Пакистана|генерални гувернер]] од стицања независности па до своје смрти. У Пакистану се поштује као велики вођа и [[отац нације]]. Његов дан рођења се слави као национални празник.
 
Џина је рођен у [[Карачи]]ају и учио је за [[баристер]]а у [[Линколнс ин]]у у [[Лондон]]у. У првим деценијама 20. века растао му је утицај у [[Индијски национални конгрес|Индијском националном конгресу]]. У првим годинама своје политичке каријере, Џина је заступао јединство хиндуса и муслимана и побогао је у дефинисању [[споразум из Лакнауа|споразума из Лакнауа]] из 1916. између Индијског националног конгреса и Свеиндијске муслиманске лиге, странке у којој је Џина такође био истакнути члан. Џина је постао једна од најважнијих личности [[Савез за свеиндијску самоуправу|Савеза за свеиндијску самоуправу]] и предложио је [[Џининих четрнаест тачака|план о уставној реформи у 14 тачака]] да би обезбедио политичка права муслимана. Међутим, Џина је 1920. напустио индијски национални конгрес када је он усвојио да следи покрет [[Сатјаграха|сатјаграха]] (ненасилног отпора), који је заступао [[Махатма Ганди]], утицајни вођа Индијског националног конреса.
 
До 1940. Џина је дошао до закључка да би индијски муслимани требало да имају своју засебну државу. Тих година је [[Муслиманска лига]], предвођена Џином, усвојила [[Лахорска резолуција|Лахорску резолуцију]], којом је тражена одвојена држава. Током [[Други светски рат|Другог светског рата]], Муслиманска лига је ојачала до су вође Индијског националног конгреса биле у затвору, и на изборима непосредно после рата, Муслиманска лига је освојила највише мандата резервисаних за муслимане. На крају Индијски национални конгрес и Муслиманска лига се нису могли усагласити о начину расподеле власти у једињеној Индији, па су све стране пристале на посебне незавиности за претежно хиндуску Индију и за државу муслиманске већине, која ће добити име Пакистан.