Капитулација Италије — разлика између измена

'''Капитулација Италије''' или '''Примирје у Касибилеу''' ([[Италијански језик{{јез-итал|италијански]]: ''Armistizio di Cassibile''}}) означава споразум темељем кога је 1943. [[Краљевина Италија]] окончала учествовање у [[Други светски рат|Другом светском рату]] на страни [[Силе Осовине|сила Осовине]], односно непријатељства са [[Савезници у Другом светском рату|савезничким државама]]. Потписан је [[3. септембар|3. септембра]] [[1943]], а званичнаобјава капитулације догодила се [[8. септембар|8. септембра]] 1943. године. Представљао је изузетно важан догађај, с обзиром да су њиме Осовина остале без кључног члана своје коалиције, а западни савезници добили упориште у континенталној Европи одакле су могли да угрозе [[Трећи рајх|Немачку]]. Иако је истим споразумом Италија прешла на страну Савезника, наде да ће тај догађај довести до брзог окончања рата нису се испуниле, с обзиром да су немачке трупе успеле да [[Операција Ахзе|окупирају]] највећи део италијанске територије, разоружају италијанску војску и инсталишу квислиншки режим [[Италијанска Социјална Република|Италијанске Социјалне Републике]]. На простору бивше Југославије је овај догађај имао значајне последице с обзиром да су [[народноослободилачка војска Југославије|партизанске]] снаге најбоље искористиле капитулацију италијанских снага како би стекле драгоцено оружје и опрему.

У пролеће 1943, италијанска војска је била у расулу, а о свему томе се морао бринути ''[[дуче]]'' [[Бенито Мусолини]], који је губио потпору министара и [[Краљевина Италија|италијанског народа]]. Ускоро је макнуо с положаја све министре који су били више верни краљу [[Виторио Емануеле III Савојски|Виктору Емануелу]] него фашистичкоме режиму. Такав Мусолинијев потез описан је као напад према краљу, који је све више критиковао слабо стање у италијанској војсци. Након неколико одлука, краљ Виктор Емануел је, вероватно, почео да размишља о приближавању Савезницима и рушењу Мусолинијева режима.