|
'''TeorijeТеорије učenjaучења''' uу obrazovanjuобразовању predstavljajuпредстављају koncepteконцепте kojiкоји opisujuописују kakoкако seсе informacijeинформације primajuпримају, obrađujuобрађују iи zadržavajuзадржавају tokomтоком učenjaучења. KognitivniКогнитивни, emocionalniемоционални iи faktoriфактори sredineсредине, kaoкао iи prethodnoпретходно iskustvoискуство, zajednoзаједно utičuутичу naна sticanjeстицање znanjaзнања iи veštinaвештина.<ref>Illeris, Knud (2004). The three dimensions of learning. Malabar, Fla: Krieger Pub. Co. ISBN 9781575242583.</ref> <ref>Ormrod, Jeanne (2012). Human learning (6th ed.). Boston: Pearson. ISBN 9780132595186.</ref><br />
Следбеници '''бихевиористичке теорије''' посматрају учење као вид условљавања и заступају систем награђивања у образовању, а учење виде као промену у понашању. С друге стране, следбеници '''когнитивне теорије''' сматрају да је превише ограничавајуће свести дефиницију учења на промене у понашању, па већу пажњу посвећују самом ученику а не факторима средине која га окружује, и притом се највише фокусирају на памћење. Следбеници новије '''теорије конструктивизма''' сматрају да способност особе да учи зависи у великој мери од онога што та особа претходно већ зна, и да се стицање новог знања одвија у виду надоградње на већ постојеће знање и искуство (конструисање новог знања на већ постојеће - конструктивизам). '''Трансформативна теорија учења''' наглашава често неопходне промене које се одвијају у начину размишљања ученика.<br />
Sledbenici '''biheviorističke teorije''' posmatraju učenje kao vid uslovljavanja i zastupaju sistem nagrađivanja u obrazovanju, a učenje vide kao promenu u ponašanju. S druge strane, sledbenici '''kognitivne teorije''' smatraju da je previše ograničavajuće svesti definiciju učenja na promene u ponašanju, pa veću pažnju posvećuju samom učeniku a ne faktorima sredine koja ga okružuje, i pritom se najviše fokusiraju na pamćenje. Sledbenici novije '''teorije konstruktivizma''' smatraju da sposobnost osobe da uči zavisi u velikoj meri od onoga što ta osoba prethodno već zna, i da se sticanje novog znanja odvija u vidu nadogradnje na već postojeće znanje i iskustvo (konstruisanje novog znanja na već postojeće - konstruktivizam). '''Transformativna teorija učenja''' naglašava često neophodne promene koje se odvijaju u načinu razmišljanja učenika.<br />
== Бихевиоризам ==
== Biheviorizam ==
BiheviorizamБихевиоризам jeје teorijaтеорија kojaкоја učenjeучење vidiвиди kaoкао skupскуп promenaпромена uу ponašanjuпонашању. OvaОва teorijaтеорија jeје zasnovanaзаснована naна odnosuодносу izmeđuизмеђу stimulusaстимулуса iи reakcijeреакције naна stimulusстимулус (uslovljavanjeусловљавање), aа tajтај odnosоднос seсе jačaјача nagrađivanjemнаграђивањем iliили nenagrađaivanjemненаграђаивањем kakoкако biби seсе postigloпостигло željenoжељено ponašanjeпонашање.<ref>Ertmer, P., & Newby, T. (1993). Behaviorism, Cognitivism, Constructivism: Comparing Critical Features from an Instructional Design Perspective. Performance Improvement Quarterly, 6(4), 50-72.</ref> BiheviorizamБихевиоризам tvrdiтврди daда seсе učenjeучење možeможе objasnitiобјаснити posmatranjemпосматрањем isključivoискључиво spoljašnjihспољашњих uticajaутицаја naна osobuособу, dokдок unutrašnjiунутрашњи mentalniментални uticajiутицаји nisuнису odод velikogвеликог značajaзначаја.<ref>Carroll, R. (2010). Occam’s razor. Retrieved December 16, 2010, from http://skepdic.com/occam.html</ref> ZbogЗбог togaтога, premaпрема ovojовој teorijiтеорији, uу školamaшколама seсе mnogoмного višeвише značajaзначаја trebaтреба poklanjatiпоклањати predavačimaпредавачима kojiкоји predstavljajuпредстављају spoljašnjiспољашњи uticajутицај, aа manjeмање samimсамим učenicimaученицима iи njihovimњиховим mentalnimменталним procesimaпроцесима (štoшто jeје predstavljenoпредстављено kaoкао pogrešnoпогрешно iи zastareloзастарело uу modernimмодерним teorijamaтеоријама učenjaучења poputпопут konstruktivizmaконструктивизма). IstaИста teorijaтеорија tvrdiтврди daда seсе učenjeучење postižeпостиже ponavjlanjemпонавјлањем sadržajaсадржаја iи "nagrađivanjemнаграђивањем" učenikaученика kadaкада jeје uу pravuправу. UnutršanjeУнутршање pamćenjeпамћење poпо biheviorizamбихевиоризам neне postojiпостоји, znanjeзнање ćeће trajatiтрајати dokдок godгод seсе "nagrađujeнаграђује" spoljaспоља.<ref>Ertmer, P. A., & Newby, T. J. (1993). Behaviorism, cognitivism, constructivism: Comparing critical features from an instructional design perspective. Performance Improvement Quarterly, 6(4), 59-71. Retrieved from http://sylvan.live.ecollege.com</ref> IakoИако jeје utemeljioутемељио vrloврло bitneбитне koncepteконцепте uу psihologijiпсихологији iи teorijiтеорији učenjaучења, biheviorizamбихевиоризам jeје danasданас uvelikoувелико zamenjenзамењен novijimновијим teorijamaтеоријама učenjaучења poputпопут kognitivizmaкогнитивизма iи konstruktivizmaконструктивизма.
== Когнитивизам ==
== Kognitivizam ==
Когнитивизам наглашава улогу ученика у процесу учења (за разлику од бихевиоризма који наглашава улогу предавача). Когнитивисти сматрају да су ментални процеси особа које уче од велике важности, да их морамо разумети и затим учење прилагодити когнитивном склопу ученика.
Kognitivizam naglašava ulogu učenika u procesu učenja (za razliku od biheviorizma koji naglašava ulogu predavača). Kognitivisti smatraju da su mentalni procesi osoba koje uče od velike važnosti, da ih moramo razumeti i zatim učenje prilagoditi kognitivnom sklopu učenika.
== SpoljašnjeСпољашње vezeвезе ==
|
