Макс фон Лауе — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 28:
Постао је [[1912]]. професор физике на универзитету у Цириху. Први је предложио да се кристал користи за дифракцију икс-зрака. Доказао је да тада [[икс-зраци|икс-зраке]] пролазе кроз [[кристал]] и да се ствара дифракциона слика на фотографској плочи која би се налазила нормално на смер зрака. Та дифракциона слика је показивала симетричност атома у кристалу. То су експериментално доказала два студента Макс фон Лауеа, који су радили по његовим смерницама. Тим успешним експериментом доказано је да су икс-зраке електромагнетски таласи слични светлости. Осим тога доказао је да атомска структура кристала има понављајуће елементе.
 
Радио је на методи мерења таласне дужине икс-зрака, користећи кристале и дифракциону слику. Добио је [[Нобелова награда за физику|Нобелову награду за физику]] [[1914]]. за откриће дифракције икс-зрака на кристалима. Његов рад је омогућио да се проучава кристална структура кристала. Ако се зна таласна дужина икс-зрака, тада можемо мерити растојања у непознатом кристалу. Из тих његових истраживања појавила се нова научна метода звана кристалографија икс-зрачењем. Његово откриће омогућава да се боље зна структура кристала, па се на тај начин развијала физика чврстог стања, значајна за каснији развој [[електопникаелектроника|електронике]].
 
Постао је 1919. професор теоретске физике на универзитету у Берлину и директор Института за теоретску физику на универзитету у Берлину.