Пентархија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 1 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q226106
Autobot (разговор | доприноси)
м Уклањање сувишних унутрашњих веза; козметичке измене
Ред 1:
'''Пентархија''' ({{Јез-грч|πεντε + αρχη}} — ''пет поглавара'') је редослед пет [[Патријаршија|патријаршија]] у древној Цркви: [[Римска патријаршија|Римска]], [[Цариградска патријаршија|Цариградска]], [[Александријска патријаршија|Александријска]], [[Антиохијска патријаршија|Антиохијска]] и [[Јерусалимска патријаршија]].
 
Тај поредак био је утаначен 36. каноном [[Шести васељенски сабор|Шестог васељенског сабора]] ([[680]]), који иначе само потврђује 3. канон [[Други васељенски сабор|Другог васељенског сабора]] ([[381]]) и 28. канон [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора]] ([[451]]):
''„Понављајући оно што је озакоњено од стране 150 светих Отаца сабраних у овом, Богом чуваном и царском граду, и од 630 (Отаца) који се сабраше у Халкидону, наређујемо: да константинопољски престо ужива једнаке повластице као престо древнога Рима, и да у црквеним делима буде уздигнут као онај који је други после њега. Иза константинопољског престола нека буде александријски, затим антиохијски а после овога, јерусалимски.“''
 
Епископ [[Рим]]а налазио се на првом месту, не у смислу неког примата у саборној Цркви, него као ''„-{primus inter pares}-“''. Због тога, на саборима им је припадало право да председавају, али се на гласању глас сваког [[патријарх]]а, [[архиепископ]]а, [[митрополит]]а или [[епископ]]а бројао исто — један [[архијереј]], један глас. Поред тога, јурисдикција сваког [[патријарх]]апатријарха се ограничавала на област у којој је он био [[епископ]].
 
Иначе, сваки [[патријарх]] имао је ограничену јурисдикцију и помесну одговорност и није испуњавао функцију васељенског карактера у обичним, него само у изузетним случајевима (васељенски сабори), а и тада као члан свеопштег епископског колегијума.
 
[[Категорија:Православље]]