Јањичари — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 7:
|место= [[Бурса]] - [[Османско царство]]
|формација=
|јачина= 54.222 војника и [[Официр
|комадант='''[[султан]]'''
|битке= [[Мохачка битка]]''<br />''[[Пад Цариграда (1453)|Пад Цариграда]]''<br />''[[Битка код Адријанопола]]''<br />''[[Косовска битка|Битка на Косову]]''<br />''[[Битка код Варне]]
|одликовања=
}}
'''Јањичари''' или '''јаничари''' ({{јез-тур|yeniçeri}} — нова војска) били су [[Турска|турске]] пешадијске трупе у својству личних телохранитеља [[
Јаничари су били организовани по узору на [[Мамелуци|Мамелуке]], у почетку од Турака, а касније од хришћанске деце отетих или по другим основама, одузетих од родитеља, најчешче са подручја [[Кавказ (регион)|
== Порекло ==
Султан [[Мурат I]] је основао трупе око [[1330]]. године, у време велике експанзије [[
== Обука и стил живота ==
Прве јањичарске јединице су се састојале заробљеника
Јањичари су били обучавани у строгој дисциплини (уз тежак физички рад и у практично монашким условима) у ''ађами оглан'' школама, где се очекивало да живе у целибату и да се преобрате у [[ислам]]. Већина је то и била учинила. Из свих практичних разлога, јањичари су припадали султану. За разлику од слободних муслимана, изричито им је било забрањивано да носе браду, осим бркова. Јањичаре су учили да сматрају корпус као свој дом и породицу, а султана као својег ''-{de facto}-'' оца. Само они који су се показали довољно јаким добијали су чин правог јањичара у 24. или 25. години. [[Пук]] је наслеђивао имовину покојног јањичара.
Јањичари су такође учили да следе заповести [[дервиш]]а [[Хаџија Бекташ Валија|Хаџије Бекташа Валије]] који је благословио прве трупе. [[Бекташи]] су служили као нека врста војних [[свештеник]]а за јањичаре. По овоме, као и по свом повученом животу, јањичари су били веома слични хришћанским [[витешки
У замену за оданост и пожртвовање, јањичари су добијали привилегије и бенефиције. У почетку су примали плату само за време рата, а већ средином [[18. век]]а су радили као чувари реда или су се бавили [[трговина|трговином]], иако су стално живели по [[касарна]]ма. Ипак, уживали су високи животни стандард, ослобођење од пореза и поштовани друштвени статус. Многи су постајали чиновници и образовани људи. Пензионисани и инвалидни јањичари су чак примали и [[пензија|пензије]].
Ред 38:
Као додатак, постојале су и 34 орте ''ађамија'' (младих војника).
У почетку јањичари су могли да добију виши чин само у оквиру своје ''орте'' и то само на основу стажа. Јањичаре је могао да кажњава само њихов директно претпостављени [[официр]]. Називи чинова су били засновани на положајима [[Кухиња (просторија)|кухињског]] особља и [[Лов|
Првих векова јањичари су били вешти [[стреличарство|стрелци]], али су од [[1440]]. прешли на [[ватрено оружје]]. У блиској борби су се користили [[секира]]ма и [[сабља]]ма. У мирна времена су могли да носе само батине и мотке, осим ако нису служили у пограничним трупама. Локални јањичари, смештени у неком граду на дужи период, били су познати као [[јерлија|јерлије]].
Османско царство је користило јањичаре у свим својим важнијим походима, укључујући [[пад Цариграда (1453)|опсаду
Репутација јањичара је порасла до те тачке да је до [[1683]]. султан [[Мехмед IV]] могао да укине [[данак у крви]]. Све већи број оригинално муслиманских турских породица је слао своје синове у јањичаре. Управник сваке покрајине је желео да има сопствене јањичаре.
Ред 53:
До почетка [[18. век]]а јањичари су имали толико престижа и утицаја да су могли да доминирају над владом. Могли су да дижу побуне, диктирају политику и спречавају покушаје модернизације војних структура. Преко дворских пучева су могли да мењају и саме султане. Постали су земљопоседници и трговци. Такође су омогућавали синовима бивших јањичара да постану јањичари, а да претходно и не прођу комплетну обуку у ''ађами оглану''.
Када су јањичари постали у стању да изнуђују [[новац]] од султана и када је породичан живот заменио војни, опала је њихова борбена готовост. Северне границе [[
[[1807]]. јањичари су се побунили и сменили [[Селим III|Селима III]], који је покушао да створи савременију војску уз помоћ европских инструктора. Његови следбеници нису успели да поврате власт пре него што ће га [[Мустафа IV]] убити, али су успели да поставе на власт [[Махмуд II|Махмуда II]]. Када су јањичари запретили да ће збацити Махмуда, он је одговорио тако што је погубио заробљеног Мустафу (којег су раније јањичари довели на власт). На крају је некако успео да склопи компромис са јањичарима. Провео је преко 10 година у консолидацији своје власти.
Априла [[1810]]. јањичари су спалили 2.000 кућа у Галати, а пролећа [[1811]]. два пука су учествовала у топовској бици у [[Истанбул]]у. Борили су се и у [[Грчки рат за
На крају је [[Махмуд II]] морао да се их отараси, вероватно зато што је морао да плаћа високе плате за 135.000 јањичара, од којих многи уопште и нису били активни војници, а неки су чак били и покојни (командант је тај новац задржавао за себе).
[[1826]]. јањичари су схватили да султан образује нову војску. Неки извори указују да их је султан намерно испровоцирао како би подигли побуну. Између 14. и 15. јуна 1826, јањичари у Истанбулу су се побунили, али се овај пут већи део војске и становништва окренуо против њих. ''[[спахија|Спахијске]]'', [[
== Јањичарска музика ==
Јањичарска војна музика за марширање је карактеристична по својој експлозивности која се постиже употребом бас удараљки, рогова („боруа“), звона, триангала и цимбала („зила“), између осталог. Јањичарска музика је утицала на неке [[Западна Европа|западноевропске]] [[класицизам|класичарске]] [[
== Савремени јањичари ==
| |||