Гној — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Разне исправке |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
[[Датотека:Swollen eye with conjunctivitis.jpg|мини|десно|250п|Гној на доњем капку у случају конјуктивитиса]]
'''Гној''' ({{јез-лат|pus}}) је патолошки [[ексудат]] који настаје током гнојних [[Запаљење|запаљења]] ({{јез-лат|inflammatio purulenta}}). Састоји се од [[серум]]a, [[
Макроскопски гној представљa густу и мутну течност различите боје, која углавном зависи од узрочника запаљења: у случају [[Стафилококе|стафилококних]] инфекција гној је жут, код [[Пнеумококе|пнеумококних]] инфекција је зеленкаст, a може да буде и плавичаст уколико је запаљење изазвано бактеријом ''-{Bacilus pyocyaneus}-''. Жута боја потиче од гнојних телашаца, док зелене нијансе потичу од ензима [[мијелопероксидаза|мијелопероксидазе]]. Анаеробне бактерије могу да доведу до настанка гноја сиве боје и непријатног мириса, a у случају да су присутни и [[црвена крвна зрнца|еритроцити]] гној поприма црвену боју.
Узроци гнојних запаљења се деле на инфективне (пиогене бактерије) и неинфективне ([[терпентин]], [[цинк-хлорид]], [[сребро-нитрат]] и сл). У случају бактеријских инфекција, посебно уколико се узрочник на време не уклони или неутралише, долази до ширења инфекције у околна ткива и удаљене делове организма. Количина створеног гноја зависи од [[вирулентност]]и узрочника и [[Имунитет|имуног одговора]] домаћина. Само гнојење је доказ снажне одбране организма и представљa повољан знак, посебно у случају [[септикемија|септикемије]].
| |||