Аистулф — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Разне исправке
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 1:
'''Аистулф''' (749-756) је био војвода [[Фурландија|Фурландије]] од [[774]], краљ [[Лангобарди|Лангобарда]] од [[749]]. и војвода Сполета од [[751]].
 
Након што је његов брат [[Рахис]] постао краљ, Аистулф га је наследио у Фурландији. Касније га јенаследио на месту краља када је Рахис абдицирао и повукао у манастир [[Монте Касино|Монте Казино]].
 
Ступајући на престо, Аистулф је наставио освајачку политику према поседима [[Света Столицастолица|Свете Столице]] и [[ВизантијаВизантијско царство|Византије]] у Италији. На почетку своје владавине заузео је градове Комачу и [[Ферара|Ферару]], [[750]]. године коначно заузео [[Равена|Равену]]. То освајање је натерало [[папа Захарије|папу Захарија]] да се у борби против Лангобарда обрати најпре франачком двору, а затим у Цариградском.
 
Папа се обратио за помоћ франачком краљу [[Пипин Мали|Пипину Малом]], а пре тога га је крунисао у Соасону краљевском титулом новембра [[751]]. Краљ Пипин је обећао да ће папству војно помоћи против краља Аистулфа. У децембру 751. Аистулф је заузео војводство Споленто и прогласио за краља Лангобарда и војводу Сполента.
У јуну [[752]]. је кренуо према Риму. Тада је преминулог папу Захарија заменио [[папа Стефан II]] и одмах послао поруку Пипину да пошаље своје изасланике који ће у име франачког краља објавити да се град [[Рим]] налази под заштитом франачке државе. Папа Стефан се обратио и византијском цару Константину V, али му је стигао одговор да му [[Византијско царство|Византија]] не може војно помоћи, већ да, ако је то могуће, сам натера Аистулфа да се одрекне похода према Риму.
 
У међувремену, Пипинови изасланици су потврдили заштиту папских градова од стране франачке државе, и заједно са Папом и нешто франачких војника у октобру [[753]]. тражили су од Аистулфа да обустави напад на [[Рим]]. Сам Аистулф се у међувремену повукао у [[Павија|Павију]] где је и примио делегацију.