Аксиома — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 28:
Први зачеци аксиоматизовања геометрије налазе се већ код [[Еуклид]]а око 300. годне п. н. е., да би је [[Давид Хилберт|Хилберт]] крајем 19. века потпуно аксиоматизовао. У расправи ο аксиоматском уобличавању геометрије, спорна је била [[аксиома паралелности]], која гласи: „Ако је ''а'' права, а ''Ρ'' тачка која не лежи на ''а'', тада у равни у којој леже ''а'' и ''Ρ'' постоји тачно једна права кроз ''Ρ'' паралелна са правом ''а'' .“
Иако ју је Еуклид формулисао као пету и последњу аксиому, с обзиром на изразиту разлику у односу на претходне четири, годинама је покушавано доказивање њеног тврђења из претходне четири аксиоме које данас спадају у [[Апсолутна геометрија|Апсолутну геометрију]]. Придруживањем пете аксиоме Апсолутној геометрији, добија се [[Еуклидова геометрија|Еуклидска геометрија]], а придруживањем њене негације, добијају се [[neeuklidska geometrija|нееуклидске геометрије]].
==== У логици ====
Први покушаји да се [[логика]] формулише као аксиоматски систем потичу од [[Готфрид Вилхелм Лајбниц|Лајбница]]
У току модерног развоја постепено је почео да се мења смисао „аксиоме“. За избор одређених ставова као аксиома неке теорије, не узима се само степен њихове очигледности, већ се за аксиоме узимају ставови од којих је могуће што једноставније извести истините исказе теорије.
| |||