Fakule — разлика између измена

Ako se [[Sunce]] posmatra manjim [[Оптички телескоп|optičkim teleskopom]], na njemu se mogu uočiti dve strukture -: tamne Sunčeve pege i fakule.

Posmatranja pomoću SST teleskopa blizu ivice po prvi put su pokazala da [[Фотосфера|Sunčeva površina]] nije glatka, već da ima trodimenzionalne strukture poput udubljenja i uzvišenja. Uticaj reljefne površine pripisane su [[Sunčeve granule|Sunčevim granulama]]. OsvetljenostZbog dajeosvetljenosti se sugestijupretpostavlja da su na tim mestima mogući lokalizovani toplotni izvori, međutim, pravo objašnjenje je da je gustina gasa u ovim oblastima vrlo smanjena usled prisustva jakog magnetnog polja. Manja gustina gasa čini te oblasti [[transparentnost|transparentnim]], tako da se mogu videti dublji slojevi granula na ivicama na kojima je povišena koncentracija magnetnog polja. U tim dubljim slojevima gas je topliji i ima veći stepen [[Радијација|radijacije]] što objašnjava osvetljenje. Između granula se nalaze izrazito osvetljenije površine koje se pripisuju fakulama. Njih se mora posmatrati visokom prostornom evolucijomrezolucijom.

Posmatranja fakula su preko numeričkih simulacija upotpunjena detaljnim teoretskim objašnjenjima. Geometriju fakula je objasnio Keler [[2004]]. godine, na osnovu pretpostavki koje je objavio Spruid. Napravljene su simulacije koje demonstriraju da je ovakva konfiguracija validna, ako se okruženje neprekidno menja, u vrlo dinamičnoj konvektivnoj [[Sunčeva atmosfera|Sunčevoj atmosferi]].<ref name="K" />