Алгол (звезда) — разлика између измена

м
Бот: исправљена преусмерења
м (ispravke)
м (Бот: исправљена преусмерења)
 
== Променљивост сјаја ==
Алгол је још у [[Стараантичка Грчка|старој Грчкој]] био познат као „демонска звезда“, тако да је највероватније била позната варијабилност његовог сјаја.<ref name="eaa" /> Ипак, у савременом смислу, [[Ђеминијано Монтанари]] је својим посматрањима [[1669]]. године утврдио променљивост сјаја Алгола. [[Џон Гудрик]] је [[1782]]. измерио и период између два минимума — 2,867 дана. Идеја да Алгол чине две зведе, од којих она слабијег сјаја повремено помрачује главну звезду је постепено прихваћена, а своју коначну потврду је добила [[1889]]. године, када је [[Херман Фогел]] показао да је период којим варира радијална брзина Алгола једнак периоду смањења сјаја.<ref name="pae">{{Cite book | title=Philip's Astronomy Encyclopedia | publisher=Philip's | year=2002 |id=ISBN 0–540–07863–8 | editor=Patrick Moore| language = {{ен}} | page=427}}</ref> Читав процес, од почетка опадања сјаја до повратка на уобичајену вредност, траје свега неколико сати.<ref name="kaler">{{cite web | url=http://stars.astro.illinois.edu/sow/algol.html | title=Algol | accessdate=22. 1. 2013. | author=Kaler, Jim}}</ref>
 
Алгол има два минимума сјаја: примарни минимум се дешава када мање сјајна звезда заклони сјајнију, и видљив је голим оком ([[привидна звездана величина|магнитуда]] пада са 2,1 на 3,4); док се секундарни минимум јавља када сјајнија звезда заклони мање сјајну, али се тада магнитуда смањује за свега 0,06. Непосредно пре и после секундарног минимума долази до благог повећања магнитуде, што се објашњава рефлексијом светлости сјајније компоненте о слабију.<ref name="pae" />
 
== Примарна компонента ==
Примарна компонента (Алгол А), видљива голим оком ([[Привидна звездана величина|магнитуде]] 2,12) је звезда [[главни низ|главног низа]], [[Спектралнахарвардска спектрална класификација|спектралне класе]] B8V, 100 пута луминознија од [[Сунце|Сунца]]<ref name="pae" /> (180 пута ако се посматра и зрачење у [[Ултраљубичасто зрачење|ултраљубичастом]] делу [[Спектар (физичка хемија)|спектра]]<ref name="kaler" />). Радијус Алгола А износи 2,89 радијуса Сунца, а маса 3,7 маса Сунца.<ref name="eaa" />
== Секундарна компонента ==
Секундарна компонента (Алгол B) је субџин спектралне класе K0IV, магнитуде 12,7.<ref name="simbad b">{{cite web | url=http://simbad.u-strasbg.fr/simbad/sim-id?Ident=Algol+b | title=ALGOL B -- Star in double system | publisher=Centre de Données astronomiques de Strasbourg | accessdate=29. 1. 2013.}}</ref> Алгол B је мање масе од Алгола А (0,81 маса Сунца) а даље је одмакла у [[Zvezdana evolucija|еволуционом]] смислу, што је дуго представљало енигму, јер масивније звезде брже еволуирају. Међутим, детаљним анализама је утврђено да је А звезда у почетку имала масу 2,5 маса Сунца, а B компонента 2,8, те да је током еволуције секундарна компонента одбацила своје спољашње слојеве, које је делимично преузела А звезда, а материјал масе око 0,8 маса Сунца је изгубљен.<ref name="eaa" /><ref name="kaler" />
256.217

измена