Свемир (космологија) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 77:
== Легални статус ==
[[Датотека:SM-3 launch to destroy the NRO-L 21 satellite.jpg|thumb|десно|Лансирање СМ-3 ракете 2008. године коришћене ради уништавања америчког [[Шпијунски сателит|шпијунског сателита]] [[USA-193]]|alt=На врху, тамна ракета емитује светли пламен на плавом небу. Испод, колона дима делимично скрива морнарички брод.]]
[[Свемирски споразум]] пружа основни оквир интернационалног свемирског закона. покрива легалну употребу свемира од стране националних дружава, те дефиницију свемира, Месеца и других небеских тела. Споразум указује на то да је свемир слободан простор који све националне државе могу истраживати, и не може бити подвргнут тврдњама националног суверенитета. Такође забрањује развијање нуклеарног оружја у свемиру. Овај споразум је саставила [[Генерална скупштина Организације уједињених нација]] 1963. године, а 1967. године су га потписали Совјетски Савез, Сједињене Америчке Државе и Велика Британија. Од 1. јануара 2008. године, уговор је признало 98 земаља, а потписало додатних 27.<ref name=unoosa/>
 
Почевши 1958. године, свемир је субјекат разних резолуција Генералне скупштине Организације уједињених нација. Међу њима, више од 50 се тичу интернационалне кооперације коришћења свемира у мировне сврхе и спречавања војне трке у свемируe.<ref name=garros/> Четири додатна уговора о свемирским законима су састављена и преговарана од стране [[Комитет ОУН о мировном коришћењу свемира|Комитета ОУН о мировном коришћењу свемира]]. Међутим, још увек не постоји званична забрана слања конвенционалног оружја у свемир, те су анти-сателитска оружја врло успешно тестирана од стране Сједињених Америчких Држава, Совјетског Савеза и Кине.{{sfn|Wong|Fergusson|2010|p=4}} Месечев уговор из 1979. године је предао јурисдикцију над свим небеским телима (укључујући орбите око таквих тела) интернационалној заједници. Међутим, овај уговор не може бити ратификован од стране било које нације која тренутно посебује свемирске летелице са људском посадом.<ref name=esf20071105/>
 
Године 1976, осам екваторијалних земаља, међу којима су ([[Еквадор]], [[Колумбија]], [[Бразил]], [[Република Конго]], [[Демократска Република Конго]], [[Уганда]], [[Кенија]], и [[Индонезија]]) су се састале у [[Богота|Боготи]] у [[Колумбија|Колумбији]]. саставиле су "Декларацију првог састајања екваторијалних земаља," познату и под именом "Декларација у Боготи", где су изнеле тврдњу да оне контролишу део геосинхроне орбиталне путање која одговара свакој од ових земаља.<ref name=bogota1976/> Ове тврдње нису интернационално прихваћене.<ref name=aasl31_2006/>