Свемир (космологија) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 88:
Да би ушао у орбиту, свемирска летелица мора путовати брженего суб-орбитална свемирска летелица. Енергија потребна да би се достигла Земљана орбитална брзина на висини од 600 km износи око 36 MJ/kg, што представља шест пута већу енергију него што је потребно да би се само достигла кореспондирајућа висина. Свемирске летелице са перигејом од испод 2,000 km су подложне одвлачењу из Земљине атмосфере, што би изазвало опадање орбиталне висине. Степен орбиталног опадања зависи од попречног пресека сателитове области и масе, као и од варијација у густини ваздуха горње атмосфере. Испод око 300 km, пропадање постаје много брже са животним веком који се мери у данима. Када сателит сиђе до висине од180 km, почеће да гори у атмосфери. [[Друга космичка брзина]] која је потребна да би се извукао из гравитационог поља Земље и побегао у међупланетарни простор износи око 11200 m/s.
Гравитација Земље достиже далеко ван [[Van Alenov pojas|Ван
== Области ==
Свемир је делимични вакуум: његове различите области се дефинишу различитим атмосферама и "ветровима" који су доминантни у оквиру њих, и простиру се до тачке где ти ветрови подлежу онима који се налазе испод њих. Геосвемир се простире од Земљине атмосфере па све до спољних граница магнетног поља Земље, где подлеже соларном ветру међупланетарног свемира, Међупланетарни свемир се простире до хелиопаузе, где соларни ветар подлеже међузвезданој ствари. Међузвездани свемир се даље простире све до ивица галаксије, где нестаје у међугалактичкој празнини.
=== Геосвемир===
[[Датотека:Aurora-SpaceShuttle-EO.jpg|thumb|десно|[[AПоларна светлост]] проматрана из [[Спејс-шатл|спејс-шатла]] ''Дискавери'', мај 1991. године (орбитална висина: 260 km).]]
Геосвемир је област свемира у близини планете Земље. Геосвемир обухвата горњу област атмосфере и магнетосфере. {{sfn|Schrijver|Siscoe|2010|p=363}} [[Van Alenov pojas|Ван Аленов појас]] се налази у оквиру геосвемира. Спољна граница геосвемира је [[магнетопауза]], wкоја формира интерфејс између магнетосфере планете и соларног ветра. Унутрашња граница је [[јоносфера]].<ref name=geospace/> Како су физичке особине и понашање простора у близини Земље подложни утицају понашања Сунца и свемирсног времена, простор геосвемира је повезан унутар себе хелиофизиком; науком о Сунцу и његовом утицају на планете Сунчевог система.{{sfn|Fichtner|Liu|2011|pp=341–345}}
Величина геосвемира, одређена магнетопаузом је набијена у правцу Сунца посредством притиска и соларног ветра, дајући јој типичну субсоларну удаљеност од 10 земљаних пречника од центра планете.
Геосвемир је насељен електрички напуљеним честицама са врло ниском густином, кретњама које контролише магнетско поље Земље. Ови облици плазме стварају облике из којих узнемиравања која подсећају на олује и које добијају енергију од соларних ветрова могу довести електричну струју до Земљине горње атмосфере. Током геомагнетских олуја две области геосвемира, радијацијски појас и јонсфера, могу постати снажно узнемирени. Ове олује повећавају флуксове енергетских електрона који могу тајно оштетити електронику сателита,а могу бити погубне и по астронауте, чак и у нижој Земљиној орбити. Такође стварају и поларну светлост, која је видљива у близини магнетног поља Земље.<ref name=oecd/>
==== Цислунарни свемир ====
Област изван Земљине атмосфере и која се шири све до изван Месечеве орбите, укључујући и [[Лагранжова тачка|Лагранжову тачку]], се понекад назива ''цислунарни свемир''.<ref>{{cite web|title=Цислунарни пролаз без капије|url=http://www.thespacereview.com/article/2165/1|publisher=Свемирски преглед}}</ref>
=== Међупланетарни свемир ===
[[Датотека:Comet Hale Bopp NASA.jpg|десно|thumb|Ретка плазма (плаво) и прашина (бело) у репу [[Хејл-Бопова комета|Хејл-Бопове комете]] aсу обликовани притиском соларне радијације и соларним ветром.]]
Међупланетарни свемир, простор око Сунца и планета Сунчевог система, је област којом доминирају међупланетарни медијуми, и који се простире до хелиопаузе, где утицај галактичке средине почиње да доминира над магнетним пољем и флуксом честица са Сунца. Међупланетарни свемир је обликован соларним вертом, сталним током пуњених честица које потичу са Сунца и које стварају врло танану атмосферу за милијарде миља свемира. Овај ветар има густину честица која износи око 5–10 протона/cm<sup>3</sup> и креће се брзином од {350-400 km/s. Удаљеност и снага хелиопаузе варира у односу на ниво активности соларног ветра.
Запремина међупланетарног свемира јр дкото потпуни вакуум, са средњом слободном путањом која износи око једне астрономске јединице на орбиталној удаљености од Земље. Међутим, овај простор није потпуно празан,делимично је испуњен космичким зрацима, међу којима су јонизирани атомски нуклеуси и разне субатомске честице. Такође постоји и гас, плазма и прашина, мали метеори, и на десетине врста органских молекула.<ref name=asp2003/>
Међишланетарни простор садржи магнетско поље које генерише Сунце.{{sfn|Papagiannis|1972|pp=12–149}}Такође постоје и магнетосфере које генеришу планете као што су Јупитер, Сатурн, Меркур и Земљаљ,које имају своја лична магнетска поља.
=== Међузвездани свемир ===
=== Међугалактички свемир ===
== Референце ==
| |||