Википедија

Нолдори — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м ispravke
м Разне исправке
Ред 1:
[[Датотека:19 - Noldo.png|десно|мини|Слово Нолдо]]
У легендаријуму [[Џ. Р. Р. Толкин]]а, '''Нолдори''' (што значи ''они који поседују знање'') су били онај део другог клана [[Вилењаци (Толкин)|Вилењака]], '''Татјара''', који су отишли у [[Аман (Толкин)|Аман]]. Према легенди, клан су основали [[Вилењаци (Толкин)#Порекло|Тата]], други Вилењак који се пробудио покрај [[Кујвијенен]]а, његова жена Татије и њихова 54 пратиоца, али Финве, први Нолдо који је отишао у [[Валинор]] са [[Ороме]]ом и другим краљевима Вилењака, [[Ингве]]ом и [[Тингол|Елвеом]], постао је њихов краљ и повео је је половину (друга половина није хтела да пође и они су постали [[Авари]]ма) Татјара у Валинор. Они су говорили [[Квенија|Квенију]] у Валинору, али изгнаници који су се вратили у [[Средња Земљаземља|Средњу Земљуземљу]] су користили [[Синдарин]], језик [[Синдара]], Вилењака који никада нису отишли у Валинор.
 
Нолдоре су говорници [[Синдарин]]ског језика називали ''Голодримима'' или ''Годхелимима'', а [[Телери]] са [[Тол Ересеја|Тол Ересеје]] ''Голдоима''. Такође се наводе и под именом ''Дубокоумни Вилењаци''. Једнина [[Квенија|квенијске]] именице гласи ''Нолдо''.<ref>Џ. Р. Р. Толкин је у својим каснијим радовима обично користио облик ''-{Ñoldor}-'', са тилдом изнад првог слова. Овим је желео да покаже да се име током [[Прво доба Сунца|Првог доба]] изговарало као {{IPA-all|ˈŋɔldɔr|}} (реч је почињала са последњим гласом [[Енглески језик|енглеске]] речи ''-{sing}-''). У [[Треће доба Сунца|Трећем добу]] име се једноставно изговарало као {{IPA-all|ˈnɔldɔr|}}, па је у „[[Господар прстенова|Господару прстенова]]“ и „Силмарилиону“ уведено спеловање ''-{Noldor}-''.</ref> Они су били други клан и по узвишености и по бројности, други по узвишености иза [[Ванјари|Ванјара]], који су били љубимци [[Манве]]а и [[Варда (Силмарилион)|Варде]], и други по бројности иза [[Телери|Телера]], иако су били најбројнији у Валинору, јер је већи део Телера остао у [[Белеријанд]]у. Обично су имали сиве очи и тамну косу (осим оних који су имали ванјарску плаву косу, што је било најприметније у роду [[Финарфин]]а).
Ред 6:
== Историја ==
=== Нолдори у Валинору ===
Нолдори се сматрају највећима од [[Вилењаци (Толкин)|Вилењака]] и свих народа [[Средња Земљаземља|Средње Земљеземље]] у мудрости, ратовању и умешности. У [[Валинор]]у „велики постадоше њихово знање и вештина, али још силнија беше њихова жеђ за већим знањем, и у многим стварима убрзо надмашише своје учитеље. Мењали су свој језик, јер су гајили велику љубав према речима, и настојали су непрестано да пронађу прикладнија имена за све ствари које су познавали или замишљали“.<ref name="Eldamar">"Of Eldamar and the Princes of Eldalië"</ref> Били су миљеници [[Ауле]]а Ковача, и први су открили и обликовали драгуље. Са друге стране, Нолдори су били и најпоноснији од Вилењака: према речима [[Синдари|Синдара]], „требало им је место у коме би се свађали“.<ref>''Quendi and Eldar'', pp. 381</ref> Њихово највеће насеље је био град [[Тирион]] на [[Туна|Туни]]. Међу најмудријима од Нолдора био је [[Румил]], творац првог писма и аутор многих епских књига. [[Феанор]], син [[Финве]]а и [[Миријела|Миријеле]], био је највећи од нолдорских занатлија, „најречитији и највештијих руку“<ref name="Eldamar" /> и творац [[Силмарили|Силмарила]].
 
Нолдори су били најомрзнутији од [[Моргот|Мелкора]], који им је завидео на њиховом развоју и, више од свега, на Силмарилима. Стога је он ишао међу њих, нудећи савет, и Нолдори су га примали, будући да су били жељни знања. Али Мелкор је сејао лажи и на крају мир Тириона беше отрован. Феанор, побунивши се против свог полубрата [[Финголфин]]а, је био изгнан, а са њим је пошао и његов отац Финве. Финголфин је остао као вођа Нолдора у Тириону.
Ред 12:
Али Мелкор је имао друге планове које је желео да заврши. Недуго затим, уз помоћ [[Унголијанта|Унголијанте]], посекао је [[Дрвеће Валара|Два Дрвета]], и дошавши у [[Форменос]] убио Финвеа, украо Силмариле и отишао из Амана. Феанор се тада, вођен жељом за осветом, побунио против Валара и одржао је говор пред Нолдорима, наговарајући их да напусте Валинор, крену за Мелкором, кога је назвао Морготом, и поведу рат против њега за повраћај Силмарила. Заклео се ужасном клетвом да ће јурити Моргота и прогласио се [[#Узвишени краљеви Нолдора|Узвишеним краљем Нолдора]]. Иако је већина Нолдора и даље сматрала Финголфина за свог краља, пратили су Феанора како се не би раздвајали од свог рода.
 
=== Одлазак у Средњу Земљуземљу ===
Нолдори у Феаноровој пратњи су захтевали од [[Телери|Телера]] да им уступе њихове бродове. Када су Телери одбили, Нолдори су бродове узели на силу, починивши прво родоубијање. Гласоноша [[Валари|Валара]] је након тога дошао и пренео им „Пророчанство севера“, објављујући Коб Нолдора због Родоубијања и побуне, као и упозорење да ако наставе не само да неће повратити Силмариле, већ ће бити убијани и мучени. У том тренутку многи од Нолдора су се вратили у Валинор и Валари су им опростили. Они су изабрали [[Финарфин]]а за свог вођу. Преостали Нолдори, вођени Финголфином, од којих многи нису имали никакве кривице у Родоубијању, су остали одлучни да напусте Валинор и оду у Средњу Земљуземљу.
 
=== Друго и Треће доба ===
Већина Нолдора је отпловила назад у Аман на крају [[Прво доба Сунца|Првог доба]]. Неки су, попут [[Галадријела|Галадријеле]], [[Финарфин]]ове ћерке, или [[Келебримбор]]а, [[Феанор]]овог унука, одбили опроштај Валара и остали у Средњој Земљиземљи. [[Гил-галад]] је основао ново краљевство у [[Линдон]]у и владао је кроз читаво [[Друго доба Сунца|Друго доба]], дуже од свих Узвишених краљева осим [[Финве]]а. За Узвишеног краља су га прихватили и Нолдори [[Ерегион]]а. Након извесног времена, Саурон је заменио свог господара [[Моргот]]а као нови Мрачни господар. Уз помоћ [[Јединствени Прстен|Владајућег Прстена]] утврдио је [[Мордор]] и започео дуги рат са преосталим Вилењацима. Напао је Ерегион, уништивши га притом, али је одбијен у [[Ривендел]]у и Линдону. Уз помоћ [[Нуменорејци|Нуменорејаца]], Нолдори су успели да га поразе на неко време.
 
Међутим, године 3319 [[Друго доба Сунца|дд]], Нуменор је пао звог [[Ар-Фаразон]]ове побуне против Валара, у којој је Саурон имао велики удео. Када је [[Елендил]] побегао са својим синовима у Средњу Земљуземљу и основао краљевства [[Арнор]] и [[Гондор]], Саурон је покушао да освоји Гондор на брзину. Елендил и Гил-галад су кренули на Мордор у „Последњем савезу Људи и Вилењака“ и поразили Сауронову војску у бици на Дагорладу („''бојно поље''“) и коначно Саурона у опсади [[Барад-дур]]а. Ту је страдао Гил-галад и са њиме је окончано Узвишено краљевање Нолдорима. Ниједан нови Узвишени краљ није био изабран, пошто нико није ни захтевао то звање. Стога се наводи да је Узвишено краљевање Нолдорима прешло преко мора, код Нолдора у Валинору, којима је владао Финарфин, Финвеов трећи син, који никада није отишао. Од Финвеових потомака у Средњој Земљиземљи су остали само Галадријела и [[Елронд]] Полувилењак (као и краљеви Нуменорејаца кроз дугу лозу Елрондовог близанца [[Елрос]]а).
 
У [[Треће доба Сунца|Трећем добу]], преостали Нолдори су се проредили и крајем Трећег доба једина преостала насеља Нолдора у Средњој Земљиземљи су била у Ривенделу и Линдону. Њихова судбина од потпуног нестајања са света је била заједничка за све [[Вилењаци (Толкин)#Друго и Треће доба|Вилењаке]].
 
== Узвишени краљеви Нолдора ==
Ред 29:
# [[Финарфин]], трећи Финвеов син, владао преосталим Нолдорима у Аману
 
* У Средњој Земљиземљи:
# [[Финголфин]], након што се Маидрос одрекао права на првенство
# [[Фингон]], први Финголфинов син
# [[Тургон]], други Финголфинов син
# [[Гил-галад]], син Ородрета, син Ангрода, последњи Узвишени краљ Нолдора у изгнанству.<ref>У издатом „Силмарилиону“ се наводи да је Гил-галад син [[Фингон]]а, али је Кристофер Толкин касније категорично тврдио у књизи „Народи Средње Земље“земље“ да је то била његова грешка и да је он син Ородрета, који је, са друге стране, био син Ангрода, а не Финарфина</ref>
 
Није потпуно јасно како је Финве постао Узвишеним краљем. Могуће је да је био потомак родоначелника Нолдора, ''„Тате“'', или је био прихваћен за вођу као посланик Нолдора код Валара. Нолдори су имали више принчевских кућа поред Финвеове: [[Глорфиндел]] од [[Гондолин]]а и [[Гвиндор]] од [[Нарготронд]]а, иако нису били у сродству са Финвеом, сматрани су принчевима. Међутим, ове ниже куће нису имале своја краљевства. Сва нолдорска краљевства у [[Белеријанд]]у и касније у [[Еријадор]]у су била краљевана Финвеовим потомцима.
Ред 39:
Наследници [[Елрос]]а (краљеви [[Арнор]]а) су присвојили титулу Узвишеног краља, али нема никаквих назнака да се то односило на било шта осим на Узвишено краљевање [[Дунедаини]]ма. Као наследници по женској линији, Елрос и његов брат [[Елронд]] никада нису сматрани подобнима за владање Вилењацима, а Елронд никада није ни захтевао титулу.
 
Треба напоменути да [[Галадријела]], последња од куће Финвеа у Средњој Земљиземљи (осим [[Полувилењаци|Полувилењака]]) и сестра Гил-галадовог деде, такође никада није захтевала краљевску титулу за себе. Једино преостало вилењачко ''краљевство'' у Средњој Земљиземљи након Другог доба је било [[Шумски Вилењаци|шумско]] краљевство у Мркој Шуми, којим је владао Синда [[Трандуил]].
 
== Телесне карактеристике ==
Ред 79:
== Друге верзије легендаријума ==
 
У раним верзијама Толкиновог легендаријума Средње Земљеземље, Нолдори су најчешће називани '''Нолдолима''' или '''Гномима'''. Називани су Гномима и у раним издањима „[[Хобит]]а“ и „[[Господар прстенова|Господара прстенова]]“. Нолдори су били они који су говорили језик који је тада био ''нолдорски'', или ''гномски'', да би на крају постао [[синдарин]]ски у каснијим верзијама.
 
== Извори ==
Ред 86:
{{Силмарилион}}
 
[[Категорија:Вилењаци Средње Земљеземље]]
 
[[de:Figuren in Tolkiens Welt#Noldor]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Нолдори”