Антиминс — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м разне исправке; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 1:
[[Датотека:Antimension1.jpg|мини|300п|Антиминс]]
'''Антиминс''' ({{Јез-лат|ante-mnesa}} — ''уместо трпезе'') је литургијско платно на којем су представљена страдања Христова и полагање у гроб, које се полаже на часну трапезу, у олтару Цркве. На њему се врши [[Литургија|Света литургија]].
Антиминс има део [[мошти]]ју светитеља или [[мученик]]а и носи потпис месног [[епископ]]а. По традицији, очуваној из првих векова, антиминс замењиваше освећени [[олтар]], будући обавезан за [[Литургија|Литургију]]. Канон 31. [[Четврти васељенски сабор|Четвртог васељенског сабора]] забрањује Литургију у обичним кућама или местима. Такође, канон 7. [[Седми васељенски сабор|Седмог васељенског сабора]] забрањује освећење Цркве без моштију мученика. Уопште, мошти мученика, било да су стављене под олтарски престо, било да су зашивене у антиминсу, представљају небеску Цркву на којој почива земаљска Црква.
Свештеник прима антиминс од свога епископа, чији потпис гарантује не само постојање евхаристијске месне заједнице, него и светог заједништва које постоји између њега и [[свештеник]]а. Освећени антиминс апсолутно је потребан за вршење Тајне Евхаристије, мада [[Пидалион]] помиње случај мученика Лукијана, антиохијског свештеника, који, будући у тамници, служи литургију на својим грудима. [[Теодорит Кирски]] употребљава руке свога [[ђакон]]а уместо олтара, а [[Јован Златоусти|Свети Јован Златоусти]] не устручава се рећи да су руке свештеника скупље од олтара ([[Јован Златоусти|Свети Јован Златоусти]], О свештенству, 3).
== Види још ==
* [[Евхаристија|Евахаристија]]
== Спољашње везе ==
| |||