Лепенски Вир — разлика између измена

 

== Локалитети културе Лепенског Вира ==

Култура Лепенског Вира се распростире дуж [[Ђердапска клисура|Ђердапа]], на локалитетима:

* Лепенски Вир

Три локалитета су низводно од „[[Гвоздена врата|Гвоздених врата]]“ - [[Островул Бокулуи]], [[Скела Клодовеи]] и [[Островул Корбулуи]]. Ова култура је захватила и област [[Трансилванија|Трансилваније]].

== Историјат археолошких ископавања локалитета Лепенски Вир ==

* [[1965]]. године започето је [[археолошко истраживање]] малог насеља из [[епоха|епохе]] млађег [[камено доба|каменог доба]]

* [[1967]]. проналазак чувених [[мезолит]]ских [[скулптура]], откриће културе светског значаја

Велика [[река]] се непосредно везује за планински [[рељеф]] због чега се на малим растојањима нагло мењају [[надморска висина|надморске висине]] (од 50 до 800 -{m}-) и отуда на ограниченим просторима сучељава и по неколико [[еколошка зона|еколошких зона]]. Велики број [[микроекологија|микроеколошких]] станишта, распоређених у „спратове“ између [[река|реке]] и оближњих планинских површина, омогућава да се брзо, на кратком путу нађе све што је потребно за живот: у [[вода|води]] - обиље [[риба|рибе]], на обали - најразноврсније [[стене]] и [[минерал]]и, а у [[шума|шуми]] - [[дивљач]], плодоносно [[дрво|дрвеће]] и [[гориво]]. Ова природна богатства још више су се увећала у првим вековима 7. [[миленијум]]а старе ере, кад је отопљење опште [[клима|климе]] (почетак [[бореал]]а) изазвало ново бујање [[Вегетација (биљке)|вегетације]], а [[човек]]у омогућило стални боравак под ведрим небом.

=== Архитектура ===

Једини „[[материјал]]“ за [[архитектура|архитектонско]] стваралаштво којим је [[популација]] [[Ђердапска клисура|Ђердапа]] располагала у тренутку насељавања просторно ограничених [[Дунав|дунавских]] тераса био је навикнутост на пећински простор у виду [[полулопта|полулопте]] или полулевка са укошеним зидовима и светлошћу која се од улаза пробија према суженом, мрачном дну.

У свим фазама ове [[култура|културе]] граде се искључиво [[станиште|станишта]] чије су основе изведене из [[круг]]а или [[троугао|троугла]] (зарубљени кружни исечак) с укошеним „зидовима“, тј. кровом који непосредно належе на [[основа|основу]]. То значи да је популација ове културе живела у стаништима [[шатор]]ског изгледа, односно да је стамбени простор увек схватала као [[пећина|пећину]].

 

=== Насеља ===

 

Насеља су подигнута на најнижим [[Дунав|дунавским]] терасама, груписана су 2-3 у зони у [[радијус]]у од 10 [[километар]]а. Станишта Лепенског Вира су у облику кружног исечка, елипсе, троугла заобљених углова, са укошеним зидовима и крововима који належу на основу.

 

=== Скулптура ===

Монументална [[скулптура]] се јавља кад и прва светилишта, као елемент [[ентеријер]]a. Јавља се само на оним локалитетима где су постојала светилишта, у Лепенском Виру, Хајдучкој воденици, Падини. Скулптуре се постављају иза огњишта и жртвеника и учвршћују се у под.

 

Живот на Лепенском Виру замро је око 4500. п. н. е., када су становници кренули у потрагу за већим обрадивим површинама.

== Реконструкција локалитета ==

Аутор пројекта заштите и ревитализације локалитета Лепенски Вир је архитекта Марија Јовин док заштитна конструкција и уређење заштићеног простора је урађена према пројекту архитекте Синише Темеринског.<ref name="AB">[http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/16/Kultura/809268/Trajna+za%C5%A1tita+Lepenskog+vira.html Трајна заштита Лепенског вира], Вести РТС, Прилог Славице Ђорђевић, 12. децембар 2010.</ref> Целокупан пројекат обухвата уређење 55 хектара заштићеног простора. Предвиђена је изградња Визиторског центра за посетиоце, етно насеља, истраживачке станице, пристаништа на Дунаву и саобраћајнице којом ће туристима обезбедити прилаз до локалитета.<ref name="AB"/> До децембра 2010. године, подигнута је велика заштитна мрежаста конструкција изнад локалитета чиме је само налазиште трајно заштићено а претходно су уклоњене дрвене греде и салонит плоче које су око 40 година представљале привремену и јефтину заштиту овог вредног археолошког налазишта.<ref name="AB"/> Нова заштитна конструкција је изграђена средствима око 350 милиона динара која су обезбеђена из Националног инвестиционог плана Владе Србије.<ref name="AB"/> Новом заштитном конструкцијом отворен је поглед на стену Трескавац на левој обали Дунава ([[Румунија]]), према којој је и цело насеље било оријентисано јер је имала култни значај за становнике насеља. Сама конструкција је изграђена на начин да прати падину ка Дунаву. Након овога предвиђено је да се уклони лесна прашина са насеља да би се дошло да слоја црвене камене дробине подова кућа како би се приступило конзервацији станишта.