Фритигерн — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: fy:Fritigern, nn:Frithigern, pl:Fritigern |
Нема описа измене |
||
Ред 1:
'''Фритигерн''' ({{јез-гот|Frithugarnis}}; не зна се тачно када је рођен, а умро је 380) био је [[Визиготи|визиготски]] краљ између 369. и 380. године. Заузима значајно место међу вођама варварских племена који су утицали у паду [[Западно римско царство|Западног римског царства]].
Пре 376. године Фритигерн је био један од готскох поглавара северно од доњег Дунава. За превласт над главнином готске популације сукобљавао се са [[Атанарик|Атанариком]]. Најзад, уз помоћ римског цара [[Валенс|Валенса]] је поразио ривала и у знак захвалности, по традицији сачуваној код римских историчара 5. века (Сократ Схоластик, [[Созомен]] ...) примио је хришћанство у његовом [[Аријанство|аријанском]] виду.
Године [[376]]. [[Визиготи]], бежећи пред [[Хуни|хунском]] навалом, затражили су дозволу од [[Валенс]]а да пређу [[Дунав]] и да се населе на римској територији где би били ван домашаја Хуна. [[Валенс]] је Фритигерновим присталицама дао дозволу да се населе у провинцији [[Мезија|Мезији]]. Обећао им је да ће бити третирани као [[римски грађани]] ако буду служили као војска Западноримском царству. Фритигерн је од [[376]]. године све теже владао својим народом, зато што су и многе [[Атанарик]]ове присталице такође успеле да пређу [[Дунав]].
Године [[377]], [[Визиготи]] су тражили помоћ од цара због глади која је харала у то доба њиховим земљама.
У првим сукобима са римском војском Фритигерн је умало избегао смрт код Марцијанопоља на Дунаву 377. године. Криза се наставила до 378. и [[9. август]]а Фритигерн се осветио за пораз који су Римљани нанели његовом народу у [[Битка код Ниша|Бици код Ниша]] ({{јез-лат|Naissus}}) 109 година раније, потукавши до ногу римске трупе у [[Битка код Хадријанопоља|бици код Хадријанопоља]].
Победа код Хадријаноппоља је ставила под визиготску контролу већи део [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]], укључујући и [[Грчка|Грчку]]. Само мале области, као [[Атина]] и [[Константинопољ]], спасли су се од пљачке, делимично захваљујући томе што Фратигернова војска није имала одговарајућа оруђа потребна за опсаде градова.
| |||