Свемирска опсерваторија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нова страница: {{Свемирски телескоп |name = Свемирске опсерваторије |image = 180px |caption = Свемирс… |
Нема описа измене |
||
Ред 8:
[[Датотека:Ill-2 O3.jpg|мини|десно|262п|Свемирске опсерваторије и њихове талсне дужине радне опсеге]]
'''Свемирска опсерваторија''' је било који инструмент (као што је на пример [[телескоп]]) у [[Свемир|свемиру]] који се користи за посматрање удаљених [[планета]], [[галаксија]] и других компонента свемира. Ова категорија се разликује од других [[опсерваторија]] лоцираних у свемиру које су усмерене према [[Планета Земља|планети Земљи]] у сврху шпијунирања и других начина прикупљања информација.
Астрономско представљање са површине [[Земља|Земље]] је ограничено филтрирањем и дисторзијом [[Радијација|електромагнетске радијације]] (светлуцање или сцинтилација) због [[Zemljina atmosfera|Земљине атмосфере]]. Неки земаљски [[телескоп|телескопи]] ( Као што је [[Веома
Свемирски базирана [[астрономија]] је још значајнија за опсеге фреквенције који су изван оптичког и радијског прозора, једина два опсега таласних дужина [[Електромагнетни спектар|електромагнетног спектра]] која нису озбиљније ублажена [[Атмосфера|атмосфером]]. На пример
▲Астрономско представљање са површине Земље је ограничено филтрирањем и дисторзијом електромагнетске радијације (светлуцање или сцинтилација) због Земљине атмосфере. Неки земаљски телескопи ( Као што је Веома велики телескоп) могу смањити атмосферске ефекте адаптивном оптиком.
Свемирске опсерваторије генерално можемо поделити на две класе: мисије које мапирају читаво [[небо]], и опсерваторије које посматрају одређене делове неба. ▼
▲Свемирски базирана астрономија је још значајнија за опсеге фреквенције који су изван оптичког и радијског прозора, једина два опсега таласних дужина електромагнетног спектра која нису озбиљније ублажена атмосфером. На пример, For example, астрономија рендгенских зрака је скоро немогућа када се врши са Земље, и достигла је тренутну важност у астрономији само због постојања рендгенских телескопа као што су Чандра опсерваторија и ХММ - Њутн опсерваторија. Инфрацрвени и ултраљубичасти зраци су такође блокирани.
Многе свемирске опсерваторије су већ испуниле своју мисију, док друге настављају са радом, а још многе су планиране за будућност. [[Сателит|Сателити]] су лансирани и контролишу их [[НАСА]], ИСРО (Индија), [[Европска свемирска агенција]] ЕСА, Јапанска свемирска агенција и Совјетски свемирски програм.▼
▲Свемирске опсерваторије генерално можемо поделити на две класе: мисије које мапирају читаво небо, и опсерваторије које посматрају одређене делове неба.
▲Многе свемирске опсерваторије су већ испуниле своју мисију, док друге настављају са радом, а још многе су планиране за будућност. Сателити су лансирани и контролишу их НАСА, ИСРО (Индија), Европска свемирска агенција ЕСА, Јапанска свемирска агенција и Совјетски свемирски програм.
==Историја==
Године 1946. амерички теоретски астрофизичар Лиман Спитзер био је први који је добио идеју за креирање [[Телескоп|телескопа]] у [[Свемир|свемиру]], деценију пре него што је [[Совјетски Савез]] лансирао први сателит,
Спитзеров предлог тражио је велики телескоп који не би био ометен [[Zemljina atmosfera|Земљином атмосфером]]. Након лобирања шездесетих и седамдесетих година прошлог века да се такав систем направи, Спитзерова визија је материализована у [[свемирски телескоп Хабл]], који је ласниран 20. априла 1990. године.
==Види још==
* [[Опсерваторија]]
[[Категорија:Амерички проналазачи]]
| |||
