'''Црква Св. Марка у Ужицу''', пун назив Црква Светог Апостола и Јеванђелисте Марка, налази се у улици Николе Пашића 41 и убраја се у културна добра од великог значаја.<ref>[http://zavodkraljevo.rs/ Завод за заштиту споменика културе Краљево]</ref>
== Историјат ==
Првобитна, стара ужичка црква, посвећена Светом апостолу и еванђелисту Марку подигнута је [[1721.]]. године. Смештена је у делу града познатом по имену стара Варош или Царина. У времену када су Ужицом владали Турци та богомоља је спаљена и на њеним темељима подигнута садашња црква. Она је подигнута [[1828.]]. године, за време кнеза Милоша Обреновића.<ref>[http://www.otacmilic.com/blocs/home.html Црква Светог Марка]</ref><ref>[http://www.turizamuzica.org.rs/sr/content.php?id=1 ТО Ужице]</ref>
== Изглед цркве ==
Првобитно је обухватала само наос и полигоналну олтарску апсиду, да би јој 1831./1832. била додата припрата са галеријом. Изграђена је у бондруку са испуном од чатме и черпића, док је кров великог нагиба покривен клисом. Над западним прочељем уздиже се мали звоник. У низу архитектонских елемената (декорација северних врата, преграда између припрате и наоса, веза галерије са кулом-звоником) препознају се утицаји исламског градитељства. Када је средином века у Ужицу настала нова црква Светог Ђорђа, старија богомоља је запустела. <br />
У обнови изведеној [[1885.]].–[[1890.]]. подигнут је високи дрвени звоник са зиданим најнижим нивоом и међуспратним конструкцијама истакнутим испустима у виду надстрешница са шиндром, укупне висине 22 м. По складним облицима и лепоти јединствен је у Србији. Градио га је један ужички сајџија, а ктитори су му биле ужичке занатлије. Дугачак живот старе ужичке цркве илуструје и богата збирка икона. Посебно се издваја италокритско остварење из [[16. век]]а, префињено сликана представа Христа Пантократора на златној позадини. Из истог времена је и Богородица са Христом и малим Светим Јованом, која се приписује некој приморској радионици. Заштитни радови на храму Светог Марка извођени су током нашег века у више наврата ([[1904.]]., [[1922.]]., [[1951.]]., средина седамдесетих година), при чему је клис замењен шиндром, а бондручна конструкција опеком.
