Свемир (космологија) — разлика између измена

=== Међугалактички свемир ===
[[Датотека:LH 95.jpg|thumb|десно|Област формирања звезда у [[Велики Магеланов облак|Великом Магелановом облаку]], можда најближа галаксија Млечном путу.]]
Међугалактички вемир је физички простор између галаксија. Велики простори између [[Metagalaksija|метагалаксија]] се називају празнине. Налазећи се између галаксија и окружујући их, постоји разблажена плазма која је организована у структуру галактичких влакана.<ref name=wadsley2002/> Овај материјал се назива међугалактички медијум (IGM), и његова густина је 5–200 пута већа од просечне густине универзума.<ref name="apj_714_1715"/> Састоји се углавном из јонизираног хидрогена; на пример: плазма која се састоји од једнаког броја електрона и протона. Како гас пада у међугалактички медијум из празнина, загрева се до температура које могу бити од 10<sup>5</sup>&nbsp;K до 10<sup>7</sup>&nbsp;K,<ref name=baas41_908/>, што је довољно високо да би судари између атома имали довољно енергије и изазвали бег везаних електрона из хидрогенског нуклеуса; због тога је међугалактички медијум јонизиран. На овим температурама, назива се топли међугалактички медијум. Компјутерске симулације и проматрања приказују да скоро па половина атомсске материје универзума бивствује у овом, топлом-врелом, разблаженом стању.<ref name="apj_714_1715" /><ref name=ssr134_1_141/><ref name="apjs_182_378"/> Када гас падне са влакнастих структура топлих међугалактичких медијума у метагалаксије на пресецима космичких влакана, може се још више загрејати, те посећи температуре од 10<sup>8</sup>&nbsp;K, па чак и више у том такозваном међуметагалактичком медијуму.<ref name="apj546_100"/>
 
== Референце ==
603

измене