Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи — разлика између измена

'''Велика народна скупштина Срба, Буњеваца и осталих Словена у Банату, Бачкој и Барањи''' је била скупштина одржана у [[Нови Сад|Новом Саду]] 25. новембра 1918. године, која је прогласила присаједињење [[Банат]]а, [[Бачка|Бачке]] и [[Барања|Барање]] [[Краљевина Србија|Краљевини Србији]].

 

После пропасти [[Аустроугарска|Аустроугарске монархије]] октобра 1918. године, регионе Банат, Бачку и Барању посела је војска Краљевине Србије. Фактичку управу над овим подручјима преузели су локални војвођански [[Срби]], а на челу ове управе налазио се [[Српски Народни Одбори|Српски Народни Одбор]] из Новог Сада.

 

Велика народна скупштина није само прогласила присаједињење Баната, Бачке и Барање Краљевини Србији, већ је, такође, донела одлуку о формирању покрајинске управе (владе и скупштине) у овим регионима. Покрајинска влада је званично названа „Народна управа за Банат, Бачку и Барању“, а за њеног председника изабран је др. [[Јован Лалошевић]], док је покрајинска скупштина званично названа „Велики народни савет“, за чијег је председника изабран др. [[Славко Милетић]].

 

Изводи из одлука Скупштине:

* Молимо владу братске Србије, да на Конгресу мира заступа наше интересе.

* Седиште Великом народном савету и Народној управи је Нови Сад.

 

 

# Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.

# Димитрије Боаров, Политичка историја Војводине, Нови Сад, 2001.

# [[Чедомир Попов]] - Јелена Попов, Аутономија Војводине - српско питање, Сремски Карловци, 2000.

 

 

[[Категорија:Краљевина Србија]]