Грађанско новинарство — разлика између измена

{{početnik|16|1|2015}}

'''''Грађанско новинарство''''' (''citizen, public, democratic journalisam'') представља пласирање [[информација]] од стране људи односно грађана који нису професионални [[новинар|новинари]]. Подразумијева се активна улога грађана у процесу сакупљања, извјештавања, анализирања и ширења [[вијест|вијести]] и информација. Грађани сакупљају информације те их дистрибуирају уз помоћ савремене технологије (мобилних телефона, [[интернет|интернета]], и пода, рачунара) у циљу побољшања стања у [[друштво|друштву]] или указивања на нешто што је њима важно или занимљиво. Представља основу [[демократија|демократије]] која подстиче грађане да активно учествују у социјалним процесима и друштвеним питањима.<br />

'''

''Џеј Росен, професор новинарства на НИУ''<br />

 

 

Грађанско новинарство или грађански журнализам није нови [[феномен]]. Настанак грађанског новинарства доводимо у везу са модерном грађанском [[држава|државом]], грађанском [[јавно мњење|јавности]] и настанком штампаних [[медији|медија]]. Формирање грађанске јавности, које се подударало са развојем административног апарата, повећањем пореза и државне регулације која је интервенирала у простор приватног, процват салона и кафића који су новом слоју интелектуалца отворили простор за дружење и расправу те развој [[штампа|штампе]] су основни елементи који су омогућили развој раног грађанског новинарства. Крајем [[1992]]. године амерички новинар и уредник листа The Charlotte Observer Ричард Опел, подстакнут непрофесионалним извјештавањем медија, провео је [[анкета|анкету]] у којој су учествовали грађани. Грађани су изразили мишљење да медији мало пишу о виталним темама у друштву као што је [[економија|економска]] ситуација, [[здравство]],[[корупција]], [[криминал]], [[образовање]] и [[екологија|екологији]]. Ослушкујући глас јавности, Опел је обрађујући резултате проведен анкете са грађанима иницирао појаву нове врсте новинарства које је подразумијевало учешће грађана у прикупљању, обради и пласирању информација.

 

 

Грађанско новинарство је на такве притиске имуно јер не зависи ни од чијег новца, мотив није зарада већ информисање на бази ентузијазма.

 

Све је то натјерало медије да се прилагођавају. Данас медији имају блогове на својим веб сајтовима, профиле и странице на друштвеним мрежама, новинаре који прате информације на Твитеру. Објављивања информација које потичу од грађана постала су уобичајена ствар.