Драгомир Јовановић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Autobot (разговор | доприноси)
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 46:
Почевши од средине 1942. Јовановић је пружао финансијску подршку [[југословенска војска у отаџбини|четницима]] [[Драгољуб Михаиловић|Драгољуба Михаиловића]] из својих личних фондова. До краја 1943. почео је да ради као четнички агент у српској колаборационистичкој влади.{{sfn|Tomasevich|2002|p=225}} Половином августа 1944. Јовановић, Михаиловић и [[Милан Недић]] су се потајно срели у селу Ражана код [[Косјерић]]а, где се Недић сложио да Михаиловићу да милион динара за плате и да од Немаца затражи оружје и муницију за Михаиловића.
[[Датотека:Draža Mihailović i Dragi Jovanović.jpg|мини|лево|220п|Драгољуб Михаиловић и Драги Јовановић на суочавању.]]
У тренутку када се ближило ослобођење Србије, Драги Јовановић је почетком октобра 1944. побегао за [[Аустрија|Аустрију]] заједно са другим квинслишким вођајамавођама. Првог маја 1945. у [[Брегенц]]у су га ухапсили француски војници док је покушавао да се пробије до [[Швајцарска|Швајцарске]]. Одатле је спроведен у [[Карлсруе]], а 12. јула испоручен југословенским властима. Током хапшења покушао је да прогута отровну капсулу, али је пребачен у болницу и спасен.
 
Суђено му је на [[Београдски процес|Београдском процесу]] као издајнику и сараднику окупатора [[1946]]. године. Оптужен је да је наређивао масовне ликвидације симпатизера НОП-а за време окупације, да је руководио [[Бањички логор|логором Бањица]], да је сарађивао с Немцима у борби против НОП-а, да је преговарао са четничким покретом [[Драгољуб Михаиловић|Драже Михаиловића]] и да је организовао тајни сусрет Михаиловића и Недића половином 1944. Осуђен је на смрт и стрељан [[17. јул]]а 1946. у Београду.{{sfn|Tomasevich|1975|pp=461–462}}