Свемир (космологија) — разлика између измена

== Граница ==
[[Датотека:SpaceShipOne Flight 15P photo D Ramey Logan.jpg|десно|thumb|[[СвемирскиБродЈедан]] је завршио свој први приватни супер-лет са људском посадом 2004. године, достигнувши висину од 100.124 километара.|alt=Бела ракета са крилима чудног облика одмара на писти.]]
Не постоји јасна граница између ЗемљанеЗемљине атмосфере и свемира, пошто густина атмосфере постепено опада како се висина повећава. Постоји неколико одређених стандардних граница, међу којима су:
* [[Међународна ваздухопловна федерација]] је удпоставилауспоставила [[Карманова линија|Карманову линију]] на висини од 100 километара као радну дефиницију за границе између аеронаутике и астронаутике. Ово се користи јер нависинина висини од око 100 километара, како је [[Теодор фон Караман]] прорачунао, возило би морао да путује брже од орбиталне брзине да би изазвао довољан [[Узгон|oаеродинамичкиаеродинамички узгон]] иозиз атмосфере да би само себе одржало.{{sfn|O'Leary|2009|p=84}}
* Сједињене Америчке Државе сматрају све људе који путују на висини изнад 50 миља астронаутима.{{sfn|Wong|Fergusson|2010|p=16}}
* Контрола мисије [[НАСА]]-е {користи висину од 76 миља као своју висину поновног уласка у Земљину атмосферу, што отприлике означава границу где [[аеродинамички отпор]] постаје приметан (зависећи од балистичког коефицијента возила), што наводи шатлове да промене начин летења са са волана са подизачима на маневрисање ваздушним површинама.
 
Године 2009. су научници на универзитету у Калгарију саставили детаљне мере са супра-термалним еонским имиџером (инструмент који мери правац и брзину еона), што им је пружило прилику да успоставе границу на висини од 118 километара изнад Земље. Ова граница представља средину постепене транзиције преко десетина километара са релативно слабих ветрова Земљине атмосфере на много агресивније токове напуњених честица у свемиру, које могу достигнути брзине од преко 268 m/s.
603

измене