Милош Петровић (композитор) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 22:
Дипломирао је [[клавир]] на Факултету музичке уметности у Београду [[1974]]. године. Специјализовао је [[чембало]] на музичким академијама у [[Праг]]у, [[Гранада|Гранади]] и Вилекрозу и магистрирао је чембало [[1988]].
== Музичка каријера ==
Од [[1977]]. године, са басистом Радетом Булатовићем - Чејом, основао је групу „Interaction“, која је радила до [[1980]]. године. Три године касније, њих двојица, са Ненадом Јелићем оснивају групу „Jazzy“, којој се ускоро прикључују и [[Јован Маљоковић]] и Мирослав Карловић. Први албум ова група снимила је [[1983]]. за [[ПГП-РТБ]] и били су усмерени на акустичарски џез. Убрзо се окрећу електронском, [[Џез фузија|фузијском џезу]], али са елементима [[балкан]]ског [[фолклор]]а. Средином осамдесетих година, Милош Петровић и [[Војин Драшкоци]] оснивају групу „Катамаран“. Чланови овог бенда били су и [[Душан Богдановић (музучармузичар)|Душан Богдановић]] и перкусиониста Вељко Николић - Папа Ник. Често наступајући као трио, Петровић, Богдановић и Папа Ник, осамостаљују се у трио „Jazzy“ и [[1989]]. године објављују албум „Историја Византије“, чиме је започет циклус албума под овим називом. Деведесетих година предводи „Levantine Jazz Trio“. Следе пројекти са „Marković-Petrović South Quartet“-ом и дуетом „Levantines“, а затим и са триом, односно квартетом „Јерусалим“. Крајем деведесетих година, Петровић је био и члан бенда [[Боки Милошевић|Бокија Милошевића]]. Са студентима Факултета музичких уметности у Београду иницира оснивање састава „Balkan Music Club”, а [[1996]]. године учествује у пројекту „Октоих“.
Као [[пијаниста]] и чембалиста изводио је дела класичне уметности, али и своје сопствене [[Композиција (музика)|композиције]] за соло [[клавир]] и различите ансамбле.<ref>[http://www.worldmusic.org.rs/magazin_etnoumlje_br_9-10.pdf Интервју са Милошем Петровићем у Магазину Етноумље]</ref><small>Приступљено 1901.2015.</small>
 
== Књижевни рад ==
Објавио је [[роман]]е ''Житије Мардарија монаха'' (1993) и ''Михаило из [[Пећ]]и'' (2002) и збирку прича ''[[Левант]] над Левантом'' (1996).