Дрога — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Враћене измене 178.223.5.87 (разговор) на последњу измену корисника BokicaK |
м Бот: исправљена преусмерења; козметичке измене |
||
Ред 5:
[[Датотека:Macro cannabis bud.jpg|мини|[[Конопља]] је често коришћена рекреативна дрога<ref>Lingeman, Drugs from A-Z A Dictionary, Penguin ISBN 0-7139-0136-5</ref>.]]
'''Дрога''' је природна или синтетичка хемијска супстанца која утиче на промене у физиолошким и [[Психа (психологија)|
Према Светској здравственој организацији дрога је ''"свака супстанца, која је у стању да, када се нађе у живом организму, модификује његову једну или више функција и да након поновљене употребе доведе до психичке или физичке зависности"''. Дроге су различите природне или хемијски синтетизоване супстанце које имају психоактивни учинак. Оне првенствено делују на вегетативни нервни систем. Неке од њих при продуженом конзумирању стварају тежу или лакшу зависност и имају разне последице на здравље конзумента.
Ред 20:
[[Светска здравствена организација|СЗО]] је дала следећу поделу психоактивних дрога:
* [[алкохол]] ([[алкохолно пиће|алкохолна пића]], напици и коктели)
* [[
* [[барбитурати]], [[хипнотик|хипнотици]], [[седативи]] и транквилизанти (средства за смирење уопште)
* [[халуциногени]] ([[Диетиламид
* [[конопља|канабис]] (марихуана, ганџа и [[хашиш]])
* [[кокаин]] (чиста материја и лишће биљке [[koka|коке]])
* [[
* испарљива средства и лекови богати органским растварачима ([[ацетон]], гасолин, [[Етар (хемија)|етар]], [[хлороформ]]...)
* дроге појединих регија или нове дроге ([[крек]], [[мДМА|екстази]]...)
=== Легалност ===
Ред 37:
Према психоактивним учинцима, дроге се могу поделити на:
* '''опијате''' који укључују опијумове деривате као што су хероин, морфијум и кодеин као и синтетички производи слични морфијуму, попут метадона; мале дозе изазивају ефекте сличне депресантима, али са мањим утицајем на моторику и интелектуални процес;
* '''депресанте''' - седативе али овде такође спадају и барбитурати и канабис; мале дозе доводе до осећања опуштености и удружене су са слабљењем интелектуалне функције и концентрације;
* '''стимуланте''' као што су амфетамин, кокаин, кофеин и сличне; мале дозе изазивају осећај живахности и енергије, 'подижу' расположење и смањују апетит;
* '''халуциногене''' дроге као ЛСД и мескалин које изазивају халуцинације или илузије које су повезане с променом расположења или мисли па тако сигурно изазивају промене у опажању, мислима и осећањима.
=== По зависности ===
Ред 48:
Типови зависности могу бити:
1. Јатрогени пацијент - који је на преко [[рецепт]]а добио лек од [[
2. Нетерапијски пацијент - особа која је самоиницијално почела да конзумира псикоактивне супстанце.
Према врсти психоактивне супстанце, постоје зависници од: депресора [[централни нервни систем|централног нервног система]] - [[опијум]]а и његових деривата, [[
== Критеријум процене злоупотребе и зависности психоактивних супстанци
Следећи дијагностички критеријуми карактеришу синдром зависности од психоактивних супстанци:
Ред 70:
* Особа услед сазнања и свесности о штетним последицама супстанце коју користи и њеног утицаја на целокупни живот индивидуе, и даље наставља да је користи.
* Постоји повећана [[трпељивост|толеранција]] на дату супстанцу. Сада је особи, да би достигла исти степен [[интоксикација|интоксикације]] и [[субјективни осећај|субјективног осећаја]] који прижељкује, потребно и до 50% више, односно веће количине супстанце, него када је кренула са конзумацијом.
* У напорима да се престане с конзумацијом психоактивне супстанце, јављају се карактеристични знаци апстиненцијалне кризе, који карактеришу дату супстанцу.
| |||