Англо-холандски поморски ратови — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 3:
Након пропасти тзв. [[Шпанска армада|„Непобедиве арманде“]] [[Шпанија]] је морала да одустане од првог места поморске силе света, а неуспеси у ратовима са [[Француска|Француском]] на копну довели су до само њеног даљег слабљења. То је омогућило [[Португал]]у да [[1640.|1640. г.]] изађе из персоналне уније са [[Шпанија|Шпанијом]] у коју је био присиљен да уђе још [[1580.|1580. г.]]. Из истих разлога долази до отцепљења Северних провинција [[1581.|1581. г.]] које су усвојиле [[Проглас о независности|Акт о одрицању верности шпанском краљу]], декларацију о независности провинција чиме је званично збачен [[Филип II од Шпаније]] као владар северних провинција.
Током наредних неколико [[деценија]], нагло је јачала привреда [[Низоземска република|Низоземске републике]]. Велики замах занатске производње свих врста омогућио је процват око 200 градова као центара фландријске и холандске производње и трговине. Холандски лучки градови постали су највећа светска средишта поморског промета, јер је преко тих лука ишло око 50% комплетног тадашњег европског претовара и тако Низоземска република у првој половини [[17. век|XVII века]] заузима водећи положај у светској поморској трговини. Располагала је са око 16000 трговачких бродова, док су све остале поморске државе зајдно имале једва око 4000 бродова, од чега [[Енглеска]] свега 570. Уз то је имала и апсолутни монопол у лову на харинге у [[Северно море|Северном мору]], знатан део у лову на китове - 3000 рибарских бродова и годишњи доходак од око 60 милиона гулдена - богате колоније у [[Индија|Индији]], [[Југоисточна Азија|југоисточној Азији]] - тзв. [[Холандска источна Индија|Холандска источна Индија]] - [[Борнео]], [[Јава]], [[Целебес]], [[Цејлон]], [[Јужна Африка (регија)|јужној Африци]] и атлантској обали [[Северна Америка|Северне Америке]].
Гомилајући огромна богатсва из свих крајева света и вишеструко надмашјући своје поморске такмаце највише је угрожавала Енглеску; у то доба је у рукама Холандије било 9/10 енглеске спољне трговине. Због тога је Енглеска после револуције [[1648.|1648. г.]], проглашења републике и доласка [[Оливер Кромвел|Оливера Кромвела]] на власт приступила мерама за национализацију свог тржишта. Најважнија мера био је [[Навигацијски акт|Навигацијски акт]] донет [[9. октобар|9. октобра]] [[1651.|1651. г.]] чије су одредбе драстично погодиле холандску трговину. Кромвел је повео веома веома агресивну политику експанзије [[Енглеска|Енглеске]], нарочито на валадање морима. Енглеска је усвојила политку која је би се укратко свела на : „'''Ко влада морем, тај влада трговином света, а ко влада светском тговином, поседује светска богатства и влада светом.'''“
Ситуација између [[Холандија|Холандије]] и [[Енглеска|Енглеске]] је убрзо кренула ка ратном решењу проблема. Холандска ратна морнарица није одговарала ни проближно јачини, задацима и замаху трговачке морнарице. Но, географски положај [[Холандија|Холандије]] био је управо идеалан за превожење прекоморске робе у [[Европа|Европу]], али јој је [[Енглеска|Енглеска]] својим положајем могла затворити оба морска прилаза - и кроз [[Ламанш]] и кроз [[Северно море]].
== Вестминстерски мир и последице Англо-холандских ратова ==
Мир између [[Енглеска|Енглеске]] [[Холандија|Холандије]] склопљен је [[19. фебруар|19. фебруара]] [[1674.|1674.]] године у [[Вестминстер|Вестминстеру]]. [[Вестминстерски мир|Вестминстерским миром]] Холанђани су и поред тога што су добили енглеску колонију [[Суринам|Суринам]] безусловно признали првенство [[Енглеска|Енглеске]] на мору, право енглеске ратне заставе на поздрав, уступили [[Енглеска|Енглеској]] [[Нова Холандија|Нову Холандију]] и [[Њу Јорк|Нови Амстердам]] и који су још у току рата повратили, признали јој разне повластице у [[Холандска источна Индија|Источној Индији]] и платили 2 милиона гулдена ратне одштете.
Англо-холандским поморским ратовима [[Холандија|Холандија]] је присиљена да првенство у прекоморској трговини и колонијама препусти индустријски развијеној [[Енглеска|Енглеској]]. ''Историја пропасти Холандије као владајуће трговинске нације јесте историја потчињавања трговинског капитала индустријском капиталу'' ([[Карл Маркс]]).
== Литература ==
| |||