Граднулица — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Робот: додато {{bez_izvora}}; козметичке измене |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 8:
До 18. века Граднулица је била самостално село близу ''Бечкерека''. Основана је у [[Средњи вијек|средњем веку]] на обалама [[Бегеј]]а. Већину становништва чинили су [[Срби]].
Постоји прича о православноме манастиру који се налазио на месту данашње Ваведенске цркве. Име манастира је било ''Дреновац'', и био је окружен дубоком шумом. Првобитни манастир Дреновац је у ствари премештен са локације између данашњег Лукићева и Ечке, одакле је пренета Света трпеза, која је и данас у Ваведењској цркви у Граднулици. Овде се чува и копија чувене чудотворне бездинске Богородичине иконе, која је на богородичином престолу у броду Ваведењске цркве. Један од најпознатијих свештеника био је [[Рафаило Банатски]], мисионар из манастира [[Манастир Хиландар|Хиландар]], са [[Света гора|Свете горе]]. Његов гроб налази се у капели поред цркве, и место је ходочашћа многих православних верника. Ово место, где се налази Ваведенска црква, било је, и даље јесте историјско средиште Граднулице. Поред цркве је било прво граднуличко српско православно гробље, чији се трагови још могу опазити у порти граднуличке цркве. Сећање на стари манастир Дреновац у народу је очувано и у имену улице која се зове „Манастирска“.
У порти ове цркве постоји храст чије је дебло и данас сачувано. С њега је капљала водица која је била лековита и верници су њену лековитост приписивали Светом Рафаилу Банатском, коме је над гробом поред Ваведењске цркве подигнута мала капела. Још старије предање памти да је „у доба силног српског цара Стефана ишла литија око овог храста на празник Духова и резао се колач“.
Ред 45:
== Привреда ==
Граднулица је настала као приградско српско насеље. Становништво се до Другог светског рата углавном бавило пољопривредном производњом (углавном ратарством. На северу насеља је била циглана „[[Светозар Марковић Тоза|Тоза Марковић]]“. После рата је отворен погон текстилне индустрије „Славица“ Становништво је после 1950 масовно почело да се опредељује за индустријску производњу и услужне делатности.
== Спољашње везе ==
| |||