Грашак — разлика између измена

| regnum = -{[[Биљке|Plantae]]}-

| divisio = -{[[Скривеносеменице|Magnoliophyta]]}-

| classis = -{[[Дикотиледоне биљке|Magnoliopsida]]}-

| binomial_authority = -{[[CarolusКарл Linnaeusфон Лине|L.]]}-

'''Грашак''' ({{јез-лат|Pisum sativum}}) је [[једногодишња биљка]] из породице [[Махунаркеfabaceae|махунарки]], а као повртларска култура припада зрнастим махунаркама.

Човек за [[храна|храну]] није користио дивљи самоникли грашак, иако се најстарија налазишта грашка јављају у [[неолит]]у. Грашак је пронађен у старогрчким [[гробгробље|гробовима]]овима 6000 година пре [[ХристХристос|Христа]]а, а у [[југ|јужној]] [[Русија|Русији]] у 5000 [[година]] старим [[археологија|археолошким]] слојевима. У [[Европа|Европу]] је грашак стигао почетком [[средњи веквијек|средњег века]] са [[Исток]]а у време великих [[сеоба]] [[народ]]а. Европљани су у 17. веку радо припремали своја јела од грашка.

Грашак се данас узгаја у целом свету, а највише у [[Русија|Русији]], [[Кина|Кини]], [[Индија|Индији]] и [[Сједињене Америчке Државе|САД]], што упућује да грашак добро успева у крајевима с прохладном и влажном [[клима|климом]]. То је биљка која је јако економична будући да даје релативно високе приносе, а плодови се могу једноставно конзервирати и тако користи током целе године.

С обзиром да спада у [[fabaceae|махунарке]], грашак је [[поврће]] са богатом хранљивом вредношћу. У 100 грама садржи 81 кцал/339 -{кЈ}-. Богат је извор [[угљени хидрат|угљених хидрата]] (14,46%) и влакана облика [[галактан]]а, [[глукорозна киселина|глукорозне киселине]], [[фруктоза|фруктозе]] и других [[хемијско једињење|једињења]]. Висок садржај [[протеин]]а (5,42%) има захваљујући чворићима у корену у којима се налазе [[бактерија|бактерије]] [[азотофиксатор]]и (-{''[[Bacterium radicicola]]''}-) које вежу [[азот]] из [[ваздух]]а и претварају га у вредне [[аминокиселина|аминокиселине]], а тако и у протеине. Уз протеине и [[угљени хидратихидрат|угљене хидрате]], треба поменути и [[мастмасти]]и и [[лецитин]], који су прилично важни за [[нервни систем]].

За време клијања грашка стварају се [[витамин]]и [[витамин Ц|Ц]] и [[витамин Е|E]]. Плод је одличан извор [[витамин Ц|витамина Ц]] (50% препорученог дневног уноса), али га у осушеним плодовима има само у траговима. [[Витамин Е]] се садржи у малој количини, али је постојан током кувања. [[Витамин АРетинол|Витамина А]] има у траговима. Грашак је и одличан извор [[тиаминвитамин Б1|тиамина]]а ([[витамин Б1]]) у сувим плодовима, а добар извор [[рибофлавинвитамин Б2|рибофлавина]]а ([[витамин Б2]]), и [[ниацинвитамин Б3|ниацина]]а који има улогу у [[метаболизам|метаболизму]] угљених хидрата, протеина и масти.