Гренхен — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 24 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:q68248
м Бот: исправљена преусмерења
Ред 16:
| гдуж = 7.395844
}}
'''Гренхен''' ({{јез-нем|Grenchen}}, {{јез-фра|Granges}}, {{јез-ита|Grenchen}}) је град у северозападној [[Швајцарска|Швајцарској]]. Гренхен је трећи п овеличини град [[Кантониадминистративна подела Швајцарске|кантона]] [[Кантон Золотурн|Золотурн]], где је седиште [[округ Леберн|округа Леберн]].
 
==Природне одлике==
Ред 23:
'''Рељеф''': Гренхен се налази у области плодне и густо насељене [[Швајцарска висораван|Швајцарске висоравни]], на приближно 450 метара надморске висине. Град је смештен на северном пободу висије, на месту где долина реке [[Ар (река)|Ар]] дотиче прва брда [[Јура (планина)|планине Јура]].
 
'''Клима''': Клима у Гренхену је [[умерено континенталнаумереноконтинентална клима|умерено континентална]].
 
'''Воде''': Непосредно јужно од Гренхена протиче позната [[швајцарска]] река [[Ар (река)|Ар]].
 
==Историја==
Подручје Гренхена је било насељено још у време [[праисторијапреисторија|праисторије]] и [[СтариАнтички Рим|Старог Рима]], али није имало велики значај.
 
Данашње насеље са датим називом први пут се спомиње [[1131|1131.]] године.
 
Почетком [[20. век]]а Гренхен се почиње развијати и јачати привредно. Тада град добија одлике значајнијег насеља. Ово благостање града се задржало до дан-данас.
Ред 39:
'''Језик''': [[Швајцарска|Швајцарски]] [[Немци]] чине традиционално становништво града и [[немачки језик]] је званични у граду и кантону. Међутим, градско становништво је током протеклих неколико деценија постало веома шаролико, па се на улицама Гренхена чују бројни други језици. Преовлађује [[Немачки језик|немачки]] (81,8%), а прате га [[италијански језик|италијански]] (6,4%) и [[француски језик]] (2,9%).
 
'''Вероисповест''': Месни [[Немци]] су одувек били [[католицизам|римокатолици]]. Али, последњих деценија у Гренхену се знатно повећао удео других вера. Данас су веома бројни [[протестантизам|протестанти]] (36,1%) и [[католицизам|римокатолици]] (35,5%), а потом следе [[атеизам|атеисти]] (12,7%), [[муслимани]] (7,2%), [[православље|православци]].
 
==Збирка слика==