Комедија — разлика између измена

Као драмска врста, комедија се дели на три основне подврсте, а то су комедија карактера, комедија нарави и комедија интриге. Комедија карактера приказује комичне црте људске [[личност]]и које постајући страст или порок уједно постају и изопачење самог човека. Дакле, она извргава руглу главни лик и његову доминантну особину, која је према француском просветитељу [[Волтер]]у најчешће нека од следећих: тврдичлук, похлепа, себичност, глупост, сујета, подлаштво, лицемерство (дволичност), завист, лењост, љубомора, уображеност, каћиперство. Аутори оваквих комедија су [[Молијер]] и [[Јован Стерија Поповић]], између осталих.<ref name=trag/>

 

Комедија нарави односно друштвена комедија за предмет смеха и исмевања узима негативне појаве у [[Друштво|друштву]], мане, недостатке и наопака схватања која обухватају целу једну средину, друштвени слој или време. То може бити сукоб старог и новог, сукоб двеју генерација, различитих обичаја или нарави, или пак исмејавање регресивних особина попут каријеризма, борбе за власт, учмалости и заосталости, бирократизма. У ову групу спадају Гогољев ''[[Ревизор]]'', Држићев ''[[Дундо Мароје]]'', Стеријини ''[[Родољупци]]'', Нушићево ''[[Сумњиво лице]]'' и комедије [[Душан Ковачевић|Душана Ковачевића]] попут ''Маратонци трче почасни круг'' и ''Радован III''.<ref name=trag/>