Две деценије након [[Корнелије Сула|Сулине]] диктатуре биле су обележене суровим политичким борбама у самом [[Рим]]у, покушајем пропалог нобила [[Луције Сергије Катилина|Катилине]] да се путем завере докопа власти, устанком робова под вођством [[Spartak|СпартакаСпартак]]а, те успешним [[Гнеј Помпеј Велики|Помпејевим]] освајањима на истоку. Коначно су [[60. п. н. е.]] три најмоћнија човека тога доба ― [[Гај Јулије Цезар|Цезар]], [[Марко Лициније Крас|Крас]] и Помпеј ― склопили савез и обавезали да ће помагати један другога. Тај неформални савез, који никада није био озваничен, назива се данас „првим тријумвиратом“. [[Римски сенат|Сенат]] је био немоћан, па су тријумвири спровели кроз скупштине неколико закона себи у прилог. По тим законима, Цезар је узео на управу [[Cisalpska Galija|Цисалпинску Галију]], Трансалпску Галију и [[Илирик]], с роком од пет година и ванредним овлашћењима. Тријумвират је био ојачан и брачним везама, од којих је најважнија Помпејева женидба за Цезарову кћерку Јулију. Цезар је отишао у Галију, али над Рим се наднела сенка тријумвирата, која је ометала уобичајени политички живот. Ускоро је и [[Марко Тулије Цицерон|Цицерон]] осуђен на прогонство из Рима. Тријумвират је поново учвршћен [[56. п. н. е.]], када су се тријумвири састали у граду Луки и када је Цезару продужен рок управљања Галијом за још пет година, а утврђено је и да Крас и Помпеј буду конзули [[55. п. н. е.]], после чега би Помпеј управљао [[Хиспанија|Хиспанијом]], а Крас [[Сирија|Сиријом]], која га је привлачила могућношћу да стекне ратну славу у борби с тамошњим [[Партијско краљевство|Партима]]. Цезару је одобрено да се касније у одсуству кандидује за конзула, што је било супротно уставним обичајима.
