Калемегдан — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Unlinked: Борба |
м Бот: исправљена преусмерења |
||
Ред 3:
'''Калемегдан''' је највећи [[београд]]ски [[парк]].
Истовремено је најзначајнији [[Култура|културно]]-[[Историја|историјски]] [[комплекс]], у којем доминира [[Београдска тврђава]] изнад [[Ушће|ушћа]] [[Сава
Преуређивање у парк отпочело је, после предаје тврђаве [[Срби]]ма ([[1867]]), по наређењу [[кнез]]а [[Михаило Обреновић|Михаила Обреновића]]. Идејне скице за уређење Калемегдана направио је први београдски урбаниста [[Емилијан Јосимовић]]. Зеленило је засађено између [[1873]]. и [[1875]]. године, када је Београдском тврђавом командовао [[пуковник]] [[Драгутин Жабарац]], некадашњи први [[ађутант]] кнеза Михаила Обреновића.
Ред 9:
Планско уређивање Калемегдана је почело [[1890]]. године. Тада је војска предала парк Београдској општини. Ондашњи председник општине [[Никола Пашић]] одобрио је први кредит за уређивање Калемегдана од 10.000 тадашњих динара. Године [[1905]]. приступило се проширивању парка, уређивањем [[Мали Калемегдан|Малог Калемегдана]], који се простирао од павиљона "[[Цвијета Зузорић]]" до [[Београдски зоолошки врт|Зоолошког врта]].
Пре [[Први светски рат|Првог светског рата]] Калемегдански парк завршавао се на месту где су сада камене степенице (воде према доњој тераси). Земљиште иза ових степеница било је све до [[1929]]. потпуно неуређено и обрасло коровом. После [[1931]]. парковске површине проширене су и на Горњи град. У парку је постављено више споменика познатим културним и јавним радницима. На Калемегдану се налазе [[Војни музеј Београд|Војни музеј]], [[
У септембру [[2010]]. на Калемегдану у захвалност народу [[Јапан]]а откривена је [[јапанска чесма]].
| |||