Успон Македоније — разлика између измена

'''Успон Македоније''' од мале краљевине на периферији Грчке до најјаче силе хеленског света (и шире) трајао је 25 година тј. током владавине [[Филип II Македонски|Филипа II Македонског]]. Филипове војне реформе многоструко су увећале ефикасност македонске војске. Македонско освајање Грчке започело је 357. године п. н. е., а завршено је [[Битка код Херонеје|победом код Херонеје]] 338. године п. н. е. када је Атина признала Македонију за хегемона. Филипов наследник [[Александар Велики|Александар Македонски]] начинио је од Македоније највећу дотадашњу државу. Његовим освајањем Персије започиње нова ера историје старог века у којој ће токови Грчке, Македонске и историје старог истока тећи у истом смеру - [[Хеленистичка ера|Хеленизам]] (331-30. п. н. е.).

Македонија је заузимала север [[Балканско полуострво|Балканског полуострва]] и простирала се северно од [[Тесалија (област)|Тесалије]]. На истоку се граничила са [[Тракија|Тракијом]], а на западу са [[Илирија|Илиријом]]. Плодне равнице стварале су повољне услове за развој земљорадње. [[Античка Грчка|Стари Грци]] сматрали су Македонце варварима. Такав став нарочито је истицао Демостен. Међутим, Тукидид и [[Херодот]] истицали су грчко порекло македонских владара заснивајући ту теорију на сличности између два језика и називима месеца у македонском календару.

Краљ [[Архелај I Македонски|Архелај I]] (419-399) спровео је низ унутрашњих реформи у циљу јачања централне власти. Према речима Тукидида "он је учинио више него и један његов претходник". Престоница је из Еге премештена у [[Пела (град)|Пелу]]. Одржавао је добре односе са [[АтинаАнтичка (полис)Атина|Атином]]. Убијен је 399. године п. н. е. У периоду од 399. до 390. п. н. е. сменила су се чак три краља: [[Архелај II]], [[Аминта II]] и [[Паусанија Македонски|Паусанија]]. Потом на власт долази [[Аминта III Македонски|Аминта III]]. Заплашен [[Спартанска хегемонија|великом моћи Спарте]], Аминта је склопио пријатељство са Атињанима. Након Аминтине смрти води се борба за престо из које као победник излази [[Александар II Македонски|Александар II]]. Александар је организовао поход на Тесалију. Тесалци су га уз помоћ Тебанаца одбили. [[Пердика III Македонски|Пердика III]] (365-360) био је у сукобу са Атином око [[Амфипољ]]а. Погинуо је у сукобу са [[Илири]]ма. На власти долази син Аминте III, [[Филип II Македонски|Филип II]].

Одмах по доласку на власт, Филип се решио проблема који су му претили од суседа. Путем подмићивања је остварио примирје са Трачанима. Потом се оженио [[Олимпијада (мајка Александра Великог)|Олимпијадом]], ћерком краља илирског племена [[Молоси|Молоса]] - [[НеоптолемНеоптелем|Неоптолема]]а. Са Атином је на почетку био у добрим односима. На њихов захтев, македонска војска се повлачи из Амфипоља. За узврат добијају град [[Пидна|Пидну]]. Године 358. п. н. е. Филип задаје пораз Илирима. Исте године потукао је [[ПеонциПеонија|Пеонце]] и обезбедио северне границе своје државе. Потом је започео [[опсада Амфипоља|опсаду Амфипоља]]. Амфипољани су постали позив у помоћ Атини, али се она није одазвала. И сама је имала проблеме са савезницима који су се покушавали ослободити атинског утицаја. Филип ке релативно лако овладао градом. Стратешки важан положај Амфипоља веома је ојачао Филипову државу. Са [[Олинт]]ом је склопио мир предајући му Потидеју за коју је овај град био јако заинтересован. Године 356. п. н. е. упао је на територију Тракије и учврстио се у градићу [[Кренида|Крениди]]. У граду је населио Македонце и дао му ново име - Филипи.

Односи Филипа и Атине су на самом почетку били добри. Са Атињанима је склопљен договор и Македонци им предају Амфипољ, а за узврат добијају Пидну. Међутим, са јачањем војске ствара се и жеља Филипа да своју државу изведе на [[Егејско море]]. У Филипову интересну сферу улазили су многи трачки и халкидички градови који су били под влашћу Атине. То је неминовно морало довести до сукоба две државе. Године 357. п. н. е. Филип заузима Амфипољ. Атињани су хтели да протестују, али исте године избија [[Савезнички рат]]. Чланице [[Други атински поморски савез|Другог атинског поморског савеза]] ([[Хиос]], [[Кос (град)|Кос]], [[Родос]] и [[Византијски Цариград|Визант]]) побуниле су се против атинске власти и у двогодишњем рату су се избориле за своју независност. Оставши без савезника, Атина нагло слаби. Посебно ју је узнемирило Филипово освајање територија у Илирији, али није могла ништа учинити јер су у Средњој Грчкој наступили важни догађаји.

Трећи свети рат Филипу је послужио као изговор да се умеша у грчке послове. Започео је као сукоб [[Фокида|Фокиде]] и [[Амфиктиоска лига|Амфиктиоске лиге]] на челу са [[Теба (град у Грчкој)|Тебом]] око пророчишта [[Делфи]] кога су Фокиђани заузели. Тебанци су ту акцију протумачили као светогрђе и наложили Фокиђанима да сместа напусте пророчиште и надокнаде начињену штету. Фокиђани одбијају да испуне наређење па им Теба објављује рат. Иако је у почетку био локални сукоб, рат је убрзо постао општегрчки. Захваљујући средствима које су прикупили од ходочасника, Фокиђани су могли унајмити најамничку војску. Тебанци склапају савез са Тесалијом и [[Локрида|Локридом]]. Атина и [[СпартаАнтичка (полис)Спарта|Спарта]] стају на страну Фокиде.

Олинт је, знајући за Филипова настојања да освоји [[Халкидики (полуострво)|Халкидики]], још 358. године п. н. е. ступио у савез са Атином. Сам град налазио се на челу [[Халкидички савез|Халкидичког савеза]]. Заоштравање атинско-македонских односа довело је до сукоба Филипа са Олинтом. Филип га напада 348. године п. н. е. Атињани су Олинту послали помоћ од 17 бродова, 300 коњаника и 4000 хоплита. Међутим, у редовима су се појавила двојица издајника - команданти коњице Еутикрат и Ластен. Они у Филипове руке предаше 500 коњаника. Олинт је толико ослабио да није могао пружити значајнији отпор. Филип га осваја исте године. Град је порушен, а становништво побијено или поробљено. Халкидички савез престао је да постоји.

Филип шаље своје снаге у Грчку. Савезници их дочекују код [[Херонеја|Херонеје]]. Битка која је уследила од великог је значаја за историју античке Грчке. Атињани су држали лево, а Тебанци десно крило. Филип је командовао десном македонском армијом. Левом армијом командовао је његов син, касније чувени војсковођа, [[Александар Велики|Александар Македонски]]. Филип је вешто намамио Атињане да нападну десно македонско крило. Уследио је Александров напад који је разбио атинске снаге. Тебанска света чета храбро се борила против Александра. На крају је готово цела изгинула. У част храбре борбе Тебанци су касније у част своје чете подигли споменик "Херонејски лав" који је очуван до данас.

Херонејском битком Филип је толико заплашио остале грчке градове да се надаље нису ни одупирали. Македонци без отпора заузимају Тебу из које су истерали све антимакедонске присталице и образовали гарнизон. Амфису су Македонци заузели и разорили. Са Атином је Филип поступио другачије. Понудио јој је мир. Атина је задржала [[Скирос]], [[Самос]], [[Делос]] и друге мање територије. За узврат је признала хегемонију Македоније. Филипу се одупирала једино Спарта, али она му није могла значајније наудити. Следеће, 337. године, Филип је у Коринту одржао чувени Свехеленски конгрес на коме су утврђени принципи будућег [[ХеленскиКоринтски савез|Хеленског савеза]]. Најважније одлуке односиле су се на утврђивање општег мира, забране насилног мењања поретка и владара, савез против кршиоца мира, искључивање [[Ахеменидско краљевствоцарство|Персије]] из грчких послова и заједничка објава рата.

Александар се у Малу Азију искрцао на пролеће 334. године п. н. е. Прву [[Биткабитка накод ГраникуГраника|победу]] остварио је на реци [[Граник (река)|Гранику]] протерујући Персијанце са обала Егејског мора. Потом је наставио са освајањем Мале Азије. Цар [[Дарије III]] чекао га је са великом војском на реци Ису. Александар му поново [[Битка код Иса|наноси пораз]] и приморава на бегство. Потом је наставио са чишћењем обала [[Левант]]а од персијских гарнизона Извесне тешкоће представљало је [[Опсада Тира|освајање Тира]]. Потом се Александар упутио у [[Египат]] који га је дочекао као ослободиоца и прогласио новим [[фараон]]ом. Одлучујућу битку против Персијанаца водио је [[Битка код Гаугамеле|код Гаугамеле]], недалеко од [[Вавилон]]а, 331. године п. н. е. након које осваја [[Персепољ|Персеполис]]. Период од 331. до 327. п. н. е. Александар је провео ратујући са [[Бактрија|Бактријом]] и [[Согдијана|Согдијаном]] којима су управљали [[Бес Бактријски|Бес]] (који се прогласио граљем Персије) и [[Спитамен]]. До 327. године п. н. е. Александар стиже до Индије.

Александров противник у Индији био је краљ [[Порус|Пор]], владар Пенџаба. Помоћ му је пружао раџа [[Таксила|Таксиле]]. Одлучујућа [[Битка на Хидаспу|битка вођена је на реци Хидаспу]]. Пор се храбро борио, али је на крају ипак поклекао. Александар му није одузео територије. Чак их је и увећао. Пор је постао македонски вазал. Најисточнија тачка до које је Александар проширио своје царство јесте река [[Хифасис]]. Војници су одбили да наставе ратовање на истоку. Александар је био приморан да се врати. Био је то његов први и једини пораз.

* [[Хеленистичка ера|Хеленизам]]