Скупштина у Београду (1842) — разлика између измена

[[Уставобранитељи]], предвођени [[Тома Вучић Перишић|Томом Вучићем Перишићем]], настојали су свим силама да дођу на управу земље. Између [[Кнез Михаило|Кнеза Михаила]] и уставобранитеља борба није престајала; Вучић је кришом прешао из иностранства у Србију и подигао [[Вучићева буна|буну]]; војску Кнеза Михаила, која се налазила на [[Метино Брдо|Метином Брду]] код [[Крагујевац|Крагујевца]], он је оставио без топова и разбио; Кнез Михаило, праћен неким министрима и члановима [[Државни савет (Србија)|Савета]], напусгао је земљу, и на тај начин питање избора новог Кнеза било је отворено. Вучић је са побуњеницима, међу којима је било и редовне војске, дошао на [[Врачар]] и улогорио ce. Образована је привремена управа коју су саставили [[Аврам Петронијевић|Петронијевић]] као претседник владе, и Тома Вучић Перишић као „предводитељ“ народа. Нову привремену управу признао је и београдски везир, одредивши да се наредбе њене имају извршавати као законите.

Требало је, дакле, изабрати новога Кнеза, a то је могла да изврши само народна скупштина. Први посао нове управе био је да [[28. август]]а 1842. сазове народну скупштину, да тај посао изврши. Састанак народне скупштине заказан је за 2. септембар 1842, на Врачару код [[Београд]]а. Обавештавајући о томе окружне начелнике, Вучић их извештава да је Кнез Михаило „са тројицом г. г. попечитеља и саветника земљу и народ свој без главе оставио и у Немачку побегао“. Зато је потребно да се што пре уреди нова земаљска управа. Начелиицима је стављено у дулшостдужност да прикупе из свакога села 5—6 „поштених и разумних људи-кметова“ и да с њима заједно дођу у Београд, где ће се на Врачару држати скупштина за избор новога Кнеза. Сви скупштинари дужни су да собом понесу хране колико ће им за 5—6 дана требати.

Вучић је позвао скупштинаре да се заједно са митрополитом, свештеницима, народним старешинама и кметовима договоре шта да се ради сада, када је Кнез Михаило прешао у [[Аустријско царство|Аустрију]]. „Ни једна кућа, a камо ли оволики народ, не може остати без главе и без свога управитеља. Шта да радимо?" Вучић тражи да сваки скупштинар каже слободно своје мишљење. Да ли ће народ хтети и даље да трпи и допушта да се гази [[Устав Србије из 1838. године|устав]], добивен од милостивог султана, и да се права која су њиме дата народу одузимају, да се чине насиља, мучења и неправде, убијања људи без суда?

Вучић је даље предложио скупштчнаримаскупштинарима да се Кнез Михаило позове из [[Земун]]а, али је скупштина једногласно одбила тај предлог. Скупштина је предложила и акламацијом за Кнеза Србије изабрала [[Александар Карађорђевић (кнез)|Александра Карађорђевића]], сина вође првог српског устанка [[Карађорђе|Карађорђа]], чиме је и завршен главни посао те скупштине.

Једна већа депутација скупштинара из свих нахија била је изабрана a у задатак јој је стављено да обавести Кнеза Александра о избору и да га доведе пред скупштину. Депутација је свој посао обавила кроз пола часа. Дочекан бурним народа Кнез Александар поздравио се са митрополитом, намесницима и народним старешинама, па га је митрополит поздравио беседом. После тога написан је акт везиру београдском којим је нотификован избор новог Кнеза. Везир је, преко једне скупштинске депутације, био замољен да дејствује код [[Висока порта|Порте]] да се овај избор што пре призна султановим [[берат (ислам)|бератом]].